Jožef Ambruš (Ambrus József)
kafana u krivini
(u Đerđosarheđu)

žedan si ludih uspomena
na prorezu oka moje duše
u duploj krivini red kafana
– i njihove čari moj mir ruše
kotao me razbija na komade
zemlja se miče pod mojim nogama
votka mi smirenost načinje
jer svaki minut je bio naručena pomama
a kad opijenost obuzme
svi postajemo jedna masa celovita
ponekad me destilat u skandal navede
sastav je šljiva i pedeset stepena

i dalje se držim obamrlosti
oblače me u šarene opijenosti
išao bih kući – ali veselje me omelo
iz džepa mi novčanice otelo
svi moji proračuni nestaju laskavo
kafanski miris ravnodušnost u očima ti ludilo
popodne i bivša žena navrati
– ali na trulom pragu se zaglavi

u Sarheđu bila je kafana u krivini
gde su te za novac unapred pozdravljali
gde su i siromašni kao bogati navraćali
gde smo se do daske napijali

(Prevod: Jolanka Kovač)