Jožef Ambruš (Ambrus József)
posle gašenja svetla

učini mi lakom
ovu tešku vernost

Atila Jožef

svetlo se naknadno ugasi
– i moja zabluda prestaće
pesnik u mislima nešto ukrasi
facu mi ulepšaće

starinska igra mojih pesama
prži klasično proleće
da slaže nikada joj nije bila namera
samo žalbu obrnuto zapisaće

u beloj noći osećaj se kao kod kuće
teturajućom nadom sumnja te mazi
u slasnom lavirintu ljubavi

tama te zelenim smaragdima blaži
a mudraci te žilavim htenjem iskušavaju
da se samo ljudi ljudski pozdravljaju

(Prevod: Jolanka Kovač)