Tamaš Filip (Filip Tamás)
Ne ovako

Kada je rat,
prošlost se priseća sadašnjosti.
Žuta svetlost kao baklja isijava mu iz očiju,
zaslepljeni su i dan i noć.
Brod ludaka se upravo nasukao,
kapetan nije ni primetio.
Razmnožavamo se, ističe nam
vreme sveta, vidim ti leđa,
grčevite trzaje, pratim te,
tresem se i ja isto tako, i ne
znam, čega ima tu umesto vazduha,
jer ne možemo ni šibicu da zapalimo,
a radije bi povukli gorki dim,
pohlepno, na pluća, samo da
bi se drugačije ugušili,
a ne ovako.

(Prevela Jolanka Kovač)