Žuža A. Turi (A. Túri Zsuzsa):
Šest meseci
(A.)

Najradije bi vrištala.
Ali ti samo tiho odgovoraš
na pitanja. Soba je hladna.
Sve roletne su spuštene.
Klatiš nogama.
Zbunjeni su.
„Možda je i bolje tako“, kažu.
Ili: „Mlada si, imaćeš ih još“.
Zaurlala bi.
Ali samo se tiho
zahvaljuješ što su došli.
Napeto staju s jedne noge na drugu.
Znaš da ti žele dobro.
Doneli su i cveće.
Zaplakaćeš samo kada
jedna od njih počinje
da prepričava svoj porođaj.
Uplašene su.
Grizeš celu ruku.
Grle te.
Niko ne razume da se
ne možemo pretvarati
da jedan šestomesečni
fetus nikada
nije ni postojao.
Na monitoru
si videla, kako mu srce kuca.
Mnogo puta.
Vikala bi.
Razbila bi opremu,
ali ti samo sediš na ćebetu.
Ostavljaju te samu, a ti ne
želiš da budeš sama.
Ne govoriš im da se vrate,
ionako ne bi znala šta da im kažeš.
A ni one.
Kasnije samo sediš u mraku. Satima.
Sa hodnika čuje se
plač novorođenčadi.

(Prevod: Jolanka Kovač)