Ištvan Besedeš
Priznanje dugujemo

Dete moje,
zanemari smicalice ribe udičarke
osuđene na morsko dno, što blistavu ideju
na visini svojih očiju razigrava, a živi od jata opčinjenih sledbenika, dok jednog po jednog
iz sve snage u zubati zjap
usisava.

Sine moj, priznanje dugujemo
velikoj ribi usnači, jer vazda
sita, od opasnog nas sveta
razluči, baš kao i kobnu udičarku,
sa njenim uzvitlanim mamcem,
što odlomi.

Prevod: Draginja Ramadanski