Balaž Đetvai
Pod led diodama

Sve treperi.
Neon prodavnice,
oči kamere,
prsti dečaka rasute pažnje
na displeju.

Još juče je
neko spavao ovde
na stepeništu banke.
Danas mu nema traga.
Tek pola vekne hleba
i napukla gajba za pivo
zure zauzvrat.

Nebo ne pita ništa.
Ne usporava ni tramvaj.
Žena, čije lice pokriva maska,
još uvek se plaši,
mada to ne govori više.

Na koži beskućnika
crno mastilo:
„živeh jednom“
– razmazane reči.
Baš kao svaki zavet.

Nije se srušio svet.
Naherio se samo
– i ostao da stoji tako.

Prevod: Draginja Ramadanski