Ilija Bakić
Heroj na vrhu dna

Robert G. Tilly: Stari, dobri nepoznati prostor

/ u slavu večitog po

BEDNIKa-/

reći će lako rezignirani antijunak Tilijevog speva. Taj nihilista uvaljan u sopstveni iz/S/met i izbljuvke, toliko puta poražen da u sledeći poraz ide "sigurnim koracima sve bez nogu", taj momak ostavljen od ljubav/n/i/ca/ i žena, dece i drugara, ustaje lako klecajući, i urlajući psuje i pljuje po sebi i ostatku sveta, religijama i idejama, emocijama i idealima. Živo mu se fućka za sve i svakoga, lako se /iz/nervira i ražesti, sklon je svakovrsnim spekulacijama i ludiranju. Kako bi to rekli oni stari rokeri "premlad da umre a prestar za rokenrol",a oni mlađi /Malkolm Meklaren i grupa mu "Bau vau vau", ako se ne varam / "očajan - ali ne ozbiljno", ovaj tip je sve to taman toliko da kakofonijski grakne i cereka se na đubretu onoga što jeste burdelj - svet, sa sve čirevima, bradonjama i ćosavcima, masonima, rozenkrojcerima, onanistima, muhamedancima i krstašima / i reš pečenim jevrejima, što se podrazumeva/, krmačama sa vimenom na čelu, latinskim poslovicama i prostaklucima...

Ali onaj što se izruguje ne podvlači time svoju nedodirljivost prema objektu gneva svojega, već samo konstatuje "ali- eto vam mene// kao najmerodavnijeg heroja komedije", dakle i ja sam isti kao i oni/vi/mi; uostalom, kako bih i mogao biti drugačiji - bolji ovako skleptan od mesa, krvi i ostalih izlučevina.

Ljuto ozbiljno-šašavo-cinični glas izbačen je u razbarušene stihove slomljenih reči, slogova / za dodatna značenja/, među brojeve, zagrade i slični interpunkcijski arsenal. Reči jesu duhovito, gargantuansko, neukrotivo /ne/ozbiljne i ne nose nimalo kvazi-pristojnosti, moralizatorstva i sličnih pripovedi.

Žitije "ortodoksnog nevernika i konformite", oksimorondžije zafrkantskog takav je kakav je. Ko razume - shvatiće, ostali nek beže glavom bez obzira. Što se njega lično tiče on ostaje

" - tu, U RAJU, na k

RAJU"

"... amin /= HAUG/."