Gizela Hervai*
Bosonoga tužbalica

U prevodu Draginje Ramadanski

1

ubogi sirak je Gospod
kvaka mu odvaljena
po peronima snuje
a vozne karte nema

u kinematograf hita
žena mu ukletnica
i nebom nišča skita
treba joj ulaznica

nebeske staje zabravljene
i poharane jasle
skočanjen si Gospode
ali ne zebeš gle

2

ne vaskrsavaj me Gospode
ako me voliš sve manje
tebi prepuštam zdelu
a meni neimanje

kišobran ko i država
mrtvaku prokisnuća
nemoj nas Gospode voditi
do vaskrsnuća

4

Ne pomagaj nam sasma Ti
ostavi se mleka makovoga
kiridžije smo ti mi
u krajinama našeg Boga

ne znamo dokle ćemo ovako
glumatajući žiće hudo
uzmi nam to što nemamo
i ne teši nas Bože uludo

5

svevišnji Gospode moj
iz kljaste milošte
postelji neplodonosećoj
našto privede me

našto me u svoja usta uze
bar da si me ispljunuo njima
mogla sam trostruke domaje
pripasti moštima

mogla sam brujanje
podzemne pesme biti
nemoj me bože zadržati
neću Te zasititi

6

Kako oceniti ljubav
hladi se postelja netom
zemljotres sa obodja
ne stupa svukud petom

gore na nebu porodica
u zemlji moć se vrši
zaman sapliće korak drača
koja pred robljem strši

cveća je malo u mojim stihovima
i sama ću se iseliti iz njih
dok u koritu pere Marija
a Josif se vodi ravan čini

3

kukavan li si Gospode
drvenim krstom utažen
ukopan na raskršću
od vojske tvoje tražen

huda milošta pusta
rasuši korito johovo
rukavan li si Gospode
i sam samcijat gotovo

* Gizela Hervai (Hervay Gizella) rođena je 1934. godine u gradiću Mako (Mađarska). Objavila je osam knjiga poezije i dve knjige bajki za decu. Deo života provodi u Rumuniji, udata za književnika Domokoš Silađija, koji je 1976. god. izvršio samoubistvo. Prilikom zemljotresa u Bukureštu 1977. godine izgubila je sina jedinca. Ostatak života provodi u Budimpešti. Nemogavši da podnese gubitak sina i muža, 1982. godine izvršava samoubistvo.