IN MEMORIAM: Ljubomir Damnjanović
Kaže se da najbolji uvek odlaze prvi. Nažalost, to se obistinilo i kada je u pitanju naš dragi prijatelj i kolega Ljuba. Tih i nenametljiv, temeljan i duhovit, oduvek je bio neka vrsta zaštitnog znaka Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". Više od pukog poklonika žanra, Ljuba je bio čovek na koga smo svi mogli da se oslonimo kada bi nam zatrebale najnovije informacije o tome šta se dešava u književnosti ili filmu SF ili horor žanra, i čini mi se da je tom svom voljenom žanru poklanjao daleko više vremena i pažnje nego bilo ko od nas. Može se reći da je Ljuba praktično živeo za fantastiku, i obimna biblioteka i videoteka koje su ostale za njim svedoče o tome koliko mu je fantastika značila.
Ali, Ljubinim odlaskom nije izgubio samo domaći SF fandom, već i domaća žanrovska književnost: njegove priče i duže prozne forme, kao i urednički rad u časopisu "Emitor" pokazuju sve veću umešnost i sve sigurniji izraz maštovitog i izuzetno zanimljivog pisca, tako da je nenadoknadiva šteta to što Ljuba naprosto nije imao vremena da nam pokaže koliko zna i koliko može. Ostali su nam njegovi brojni prevodi, romani i priče, i znam da bi sam Ljuba bio najzadovoljniji ako bi zamašna količina žanrovskih radova u koje je uložio toliko životne energije i ljubavi bila podstrek za nove, mlade poklonike žanra, SF pisce, urednike i prevodioce. Praktično, ne postoji način na koji bi Društvo "Lazar Komarčić" bilo u stanju da se adekvatno oduži Ljubi za sve ono što mu je on pružio, ali mi ćemo makar pokušati da sačuvamo uspomenu na njega ustanovljavanjem godišnje nagrade Društva koja će nositi njegovo ime. I naravno, ponovnim iščitavanjem i objavljivanjem njegovih najboljih tekstova.
Ljuba je otišao, ali to ne znači da i dalje nije sa nama. Naprotiv.