Ljubomir Damnjanović imao je tu nesreću da je živeo na ovim prostorima i u ovo vreme tako da je njegovo stvaralaštvo ostalo gotovo neprimećeno. Tek nekoliko zaljubljenika SF-a sa kojima je Ljuba bio u kontaktu zna koliko je on toga dao srpskoj književnosti a naročito srpskom SF-u.
Ljubomir Damnjanović je bio jedan od najvećih kolekcionara svega što ima veze sa SF-om: knjiga, časopisa, stripova, filmova, muzike. Na njegovim videokasetama zabeleženo je nekoliko stotina igranih filmova i epizoda serijskih filmova. I uvek je to snimanje bilo brzo. Čim bi se pojavila kvalitetna kopija Ljuba ju je nabavljao na neki čudan i zaprepašćujući način, kao da su i filmovi tražili njega a ne samo on filmove. Ta Ijubav SF-a i Ljube je bila obostrana.
Najširoj publici Ljubomir Damnjanović je poznat po prevodima za razne izdavače. Mislim da su njegovi prevodi Zelaznija o serijalu o Amberu i romana Noć u samotnom oktobru izuzetni. Ljuba je umeo da oseti onaj fini skriveni humor koji izbija iza teških Zelaznijevih rečenica i da to verno prenese na srpski jezik.
Najveći broj prevoda je ipak ostavio u Emitoru, glasilu društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčič", gde ga je nažalost pročitao mali broj ljudi.
Najupečatljiviji je Ljubin autorski rad. Bezbroj priča, novela i nekoliko romana. Većina onih koji su imali sreće da pročitaju gotovo sve što je Ljuba napisao se slažu da je Ljubino najbolje delo roman Vi što maštate o sreći. Naziv romana je istovetan sa nazivom jednog predratnog (mislim na onaj veliki rat, nazvan drugi svetski) muzičkog hita. Sam naziv pesme je odredio i mesto i vreme dešavanja. Beograd, početkom dvadesetog veka. Ovo delo se može svrstati u alternativno istorijsko po svojoj suštini ali je istovremeno i čista fantastika. Mladi Mihajlo Vukosavljević dolazi u Beograd da izučava škole i potraži sreću u velikom gradu. Kasnije izbija rat, ali neprijatrelj nije onaj koji smo učili iz udžbenika već su to mitska bića, trolovi....
Ljuba je pisao dosta priča i novela. U Emitoru je objavio zbirke priča pod nazivom Ka dalekim kapijama i svetovima, i Crni gral. Preokret u njegovom stvaralaštvu je najavio mini romanom Deda, tata i ostale ale i prikaze objavljenom u Emitoru broj 325 januara 1998 godine. Ovo je početak sage o srpskom vampiru Mitru i njegovoj ljubi Videniji. Kasnije su napisani nastavci ovog romana Familija i kako je preživeti i Malteški šišmiš. Dela su nabijena specifičnim Ljubinim humorom, tako da čitajući ove knjige možete pre umreti od smeha nego od straha.
Jedno od poslednjih Ljubinih dela je Povratak kapetana Zorana. Ovaj roman je specifičan po svemu. Pisan je u formi futurističkih romana iz dvadesetih godina ovog veka, sa svim onim što je pratilo ono vreme. Glavni lik je tipični heroj onog vremena poput Dok Sevidža, Mandraka, Fantoma i mnogih drugih. On ima svoju vernu ljubu i svoje tajno sklonište u pećini ispod Avale i budi se u naše vreme da nas spase od nadolazeće opasnosti sa zapada. Za ovu priliku je Ljuba osmislio i izgled časopisa sa ondašnjiim adresama i telefonima kao i reklamama i nagradnim igrama.
Za mene je prosto neshvatljivo gde je Ljuba nalazio svu tu snagu i inspiraciju da učini sve to što je uradio. Ta količina knjiga koje je on pročitao, što na engleskom, što na srpskom i sve ono što je napisao običnom čoveku bi bilo dovoljno za nekoliko života. Ljubomir Damnjanović je sa svojih četrdeset godina tek najavljivao da će napisati nešto što će ostaviti dubok trag u našoj književnosti.
Ali kada smo očekivali to delo ili više dela Ljuba se iznenada preselio u svet gde ga samo sećanjem i maštom možemo posetiti...