O muzici...

Kultura koja organski nije uzvišeni život, naša nedeljiva duhovna strana, danas je osuđena na vegetiranje u bolnoj samoći bez šanse da učestvuje u našem životu, bez šanse da budu sastavni deo Celokupnosti. Sa nepotpunom simbiozom, bez pravog zajedništva ni muzika, ni čovek ne može da opstane. Muzika, kao najduhovnija umetnost, kao temelj duhovnosti i uzvišenog, kroz sva vremena se vezivala za obrede, rituale, razne običaje i posebne praznike. Pomak ka drukčijem odnosu smo naročito osećali slušajući improvizovanu muziku, koja uvek sadrži nešto iskonsko u sebi. Muzici (umetnošću, čoveku) danas više no ikad potrebno je da pronađe svoje staro i pravo mesto, u dosluhu sa večnim duhom koji je od uvek postojao, i trebalo bi da ga imamo i u ovoj formi sadašnjice. Suština se ne menja - reče Bartók -samo dobija novo ruho.

Ovoga puta - korak po korak - oslanjajući se na užu i širu okolinu, pomoću muzike pokušaćemo dodirnuti ono najdublje u čoveku.

Moglo bi se sa pridevima okolisati, da naglasak stavimo na organsku umetnost, na istinitu, živu i pulsirajuću muziku, da je naš odnos prema muzici jednak kao prema najozbiljnijim, sudbinskim pitanjima, ali postojanost svega toga mogu samo garantovati: pre svega pomak u nama ponaosob, i muzika, koja će dopreti do dubine duša.

Ova tradicionalna poimanja umetnosti i duhovnosti otkriva zašto nas zanimaju arhaični folklori, rana evropska muzika, savremena improvizovana muzika, jazz, muzički rituali, sva živa muzika, sve ove muzike koje sadrže neprekidnu nevidljivu nit sa Celokupnošću, koja je uprkos svemu ipak sačuvana.

I naravno jazz.

Iz kojeg su američki crnci u borbi opstanka stvorili muziku sadašnjice, otvarajući tako put i za muzičare raznih tradicija.

Improvizacija ponovo učestvuje u stvaranju celokupne muzike, otvara puteve prema korenima svake tradicije. Sa drugom polovinom stvaranja, sa neophodnom kontrolom zbivanja improvizacija danas postaje istinsko merilo Umetnosti. Zahvaljujući kulturi crnog čoveka improvizacija kao sretstvo stvaranja - nalik na Stvaraoca - ponovo nalazi svoje mesto. Vrući afrički vetrovi preko Amerike daju novi vitalitet suvoparnoj muzici belog čoveka.

Tražeći nove načine muzičkih zbivanja u našem tihom gradiću, pokraj Tise, pokušaćemo nanovo formirati razne muzičke praznike, rituale prema postojanoj čežnji i nazirućim mogućnostima. Naslanjajući se pre svega na univerzalne sadržaje ovoga podneblja. Ili što je isto: na one saržaje ostatog sveta, koji se i nas tiču.