DRESCH MIHÁLY
/Mihalj Dreš/

- Da li biste nam mogli reći razlog zašto ste odlučili da pravite ovakvu muziku?

U stvari, to nije bilo pitanje odlučivanja, već je sve došlo samo od sebe. Prvo sam počeo da sviram džez, ali je u meni postojao neki osećaj kao da nisam želeo da imitiram druge. Odnosno, voleo sam da ih imitiram, ali sam želeo da sviram ono što nosim u sebi. Zbog toga sam počeo da sviram stvari koje su mi bile bliske.

- Kada ste počeli da svirate i koji Vam je bio prvi instrument?

Tenor saksofon kada sam imao osamnaest godina.

- Vaša muzika je kao projekcija nekih slika, kao naprimer filmska muzika. Da li možete da mi kažete o čemu se tu radi? Da li ste inspirisani nekim slikama, ili imate drugačiju inspiraciju?

Ne, nisam inspirisan slikama, ali me raduje, jako me raduje ako se nekome, kao vama lično, pojavi slika u vezi sa mojom muzikom, jer i ja volim takve doživljaje. Kad čujem muziku vidim sliku, i to je po meni jako dobro. Ali meni lično, muzika pre svega odslikava ljude. Dakle, kad sviram muziku, onda se pre svega setim ljudi i aura koje nose.

- Koji motivi vas inspirišu kada stvarate i svirate vašu muziku?

Duga je to priča. Bezbroj inspiracija se tiču čoveka, i mene pre interesuje to da te inspiracije i svašta sročim iz sebe u dobru energiju. Dakle, energije transformišem preko sebe - kako to, po meni, radi svako, zatim, od toga želim da napravim dobru energiju da bi to svakome pružilo dobar osećaj. Ali - šta to inspiriše? Pa. bilo šta. Bilo šta inspiriše ove stvari. Funkcioniše organizam čoveka, njegova duša, to funkcioniše uvek, i sve je to inspirativno.

- Interesuje me Vaša kreativnost u MAKUZ-u (Mađarski kraljevski orkestar) sa Sabadošem.

To je, taj orkastar, u stvari, jedna celina, da kažemo. To nisu zasebni ljudi, već je svako jedna čestica u nekoj celini. I od svakoga se dodaje toj muzici, po svojoj ličnosti, po svom prilogu. A ja radim u tome ono što mi izađe u svemu. Svako radi u tome to što mu muzička inteligencija daje mogućnost, to on dodaje muzici. Ali, tu se radi o potpuno slobodnom muziciranju. Odnosno, ima slučajeva kad sviramo unapred napisanu kompoziciju Sabadoša ali stvar i tada funkcioniše dodavanjem samog sebe. (Ovo je original prevoda koji smo sačuvali zbog autentičnosti i slikovitosti govora. Prepričano, poruka ovog odgovora sastoji se u ideji da su muzičari MAKUZ-a fantastični individuatisti i instrumentalisti kojima svaki poticaj, čak i onaj zapisan od strane Sabadoša, daje dovoljno povoda za improvizaciju i samostalnu kreativnost)

- Šta vi volite da slušate? Koju muziku i koje autore?

U zadnje vreme slušam veoma malo muzike jer ne živim tamo gde je ima, ali dobar džez ili bilo koju drugu...

- A šta od džeza?

Mnogo toga. Džo Henderson, Koltrejn, Čarli Parker, Soni Rolins, Faroa Senders, Arči Šep i sve autore klasičnog džeza, ili one koj se danas smatraju klasicima.

- A neke od mlađih autora, recimo Džošua Redman ili tako nešto?

Čuo sam već njegove CD, jako mi se dopada, ali nemam toliko para da bih mogao da kupim sve što je novo. Zato ne poznajem sve novitete. Ranije je nekako lakše nova muzika dospevala do mene, ali danas je toga toliko puno i toliko je mnogo dobrih muzičara i velikih umetnika da već teško mogu doći do njih, a kupovina novih izdanja mnogo košta. Ponešto ipak kupim i slušam. Inače slušam različite muzičke žanrove kad imam vremena i raspoloženja.

- Koliko instrumenata svirate, nabrojte ih?

U stvari samo jedan: sviram saksofon. Saksofon - tenor, sopran i...

- Ne alt?

Ne. Dobro, znam i alt, ali ne, ne... dakle, njega ne sviram. A inače, sviram još i frulu koju volim da sviram. Uostalom, nije jednostavno svirati frulu jer njoj pripada poseban svet melodija, jedan poseban... dakle, posebna je muzika koju sviram na fruli.

- Bas-klarinet?

Pa sviram i njega.

- Sve klarinete ili samo bas?

Ne, sviram samo bas. A i njega ne baš dobro. Dakle, konačno, sviram saksofon. Sve ostalo je samo dodatak. Sopran i tenor.

Prevod: T. G.