Ilija Bakić
Dan "Š"
Bio je ovo jedan od onih dana.
Onih sa velikim O.
Kako bi to rekao moj omiljeni junak petao Sofronije: "Nekih dana čovek ne bi trebao da ustaje iz kreveta." Kad to i živina, sa onom grudvicom mozga, uviđa onda je stvar notorna.
Ali, ja sam ustao i...
Ispočetka, jutro se odvijalo sasvim normalno: zdrave rutine lake jutarnje gimnastike, čučanje u žbunju, bez gaća, kupanje u reci sa parom prigodnih krokodila voljnih da me, naravno, prožderu, obilan doručak pun važnih vitamina i minerala, i odlazak na posao. Vladanje džunglom podrazumeva stalni nadzor i popravke. Čudo jedno kako se i najmanja stvar ume iskomplikovati ako je niko ne kontroliše. Kao da nešto u njoj/njima samo čeka da im se okrenu leđa pa da se počne kvariti. Da imam vremena formulisao bih neko pravilo ili zakon i patentirao ga kao 'Veliki Tarzanov zakon o varljivosti svakog reda' ili tako nekako.
No, kako sam ipak pre praktičar, bacio sam se na lijanu i krenuo u obikzak svog kraljevstva. Nadgledao sam pojila, krda slonova voljnih da, u lakom kasu, izgaze sela domorodaca, usamljene, namrgođene nosoroge, već pomenute proždrljive krokodile, lavove sklone lenstvovanju i prežderavanju, zbog čega su sve deblji i sporiji, na radost lovokradica, stalno prisutnih, baš kao i svakojakih lovaca na blaga koji bazaju uokolo (na sreću, vreme lovaca na robove je prošlo). Tu su takođe i domoroci željni da se osvete slonovima za rušenje koliba od slame i, konačno, svakojaki čopori majmuna koji stalno kuju planove kako da me svrgnu s vlasti. Naravno, kao i svaki dobri vladalac, ja moram da ih, prema situaciji, premlaćujem, podmićujem ili zavađam, da bih nastavio svoju misiju.
Sve u svemu, uz manje incidente (bacio sam jednog gadnog bandita krokodilima i tako rešio 2 problema jednim potezom), dan je tekao normalno sve dok nisam, oko podne, sišao do vodopada na pauzu za topli obrok. Tu me je presreo stari drugar i izneo mi svoj problem. Po svršetku njegove ispovesti, ustao sam, dostojanstveno se pozdravio i bacio u vodu da se rashladim i sačuvam mir. Krokodila koji je hteo da me spreči u tome vezao sam u čvor. Ostali su to pravilno procenili i uklonili mi se s puta. Kad mi je dosadilo plivanje izašao sam na obalu i osušio se. Sunce je još bilo visoko i nije imalo smisla da odem kući. Stoga sam, u cilju daljeg, kontinuiranog smirivanja, otišao da premlatim jednog vrača varalicu (nakon čega je zauvek napustio ovaj svet), izvukao sam uši jednom nilskom konju, olakšao muke dvojici lovokradica koji više neće morati da idu kod zubara (osim za proteze). Još uvek nedovoljno miran, vinuo sam se u krošnje i urlanjem terao papagaje da vežbaju letenje pod uzbunom, sleteo da šutiram lavove u debela dupeta i, konačno, kao krajnji lek, uleteo na sastanak Majmunske unije i podelio šljage crvenoguzom šimpanzi i iskeženom babunu, lupao čvrge gorili i jednom nezavisnom posmatraču iz Zvezdastih nacija, koji se tu zatekao sasvim nepozvan (ali, ko mu je kriv, zgodno se namestio).
Po obavljanju izloženih radnjih, s radošću primetih da je Sunce zašlo i sasvim smireno se uputih domu svome.
Jeo sam u tišini, iščekujući. Džejn koja je, još od mog povratka, uklavirila da sam (kako to ona kaže) 'nadrndan', šuškala je na terasi ne oglašavajući se. Iz iskustva je znala da ću, kad-tad, da provalim ono što me davi.
Popih svoje omiljeno kokosovo mleko i krenuh. Vreme je... Promarširavši kroz kuću stadoh pred vrata. U meni je ključalo. Gurnuo sam ih, zapazio krajičkom oka da sam izvalio lijanu koja je izigravala šarke, što znači obavezu za sutra, i bez zaustavljanja došao do kreveta na kome je moj sin blaženo spavao lako hrčući.
"Ajmo momak, ustajanje", dreknuh. Gospodin odškrine okice i zabulji se prazno u mene. "Kreći. Čekam te u kuhinji. Nemoj da moram da se vraćam po tebe." Izašao sam svestan svog autoriteta, što je jako dobro i ugodno, i vratio se za sto. Džejn je stajala na vratima i gledala pravo kroz moju pojavu, što nije baš najbolje, očekujući da se za mnom dovuče naš sin.
I ubrzo on stiže. Podbuo, raščupan, neobrijan, mršav, nerazvijen a sa stomačićem i dlakama na grudima.
"Sedi, sedi... tako", napravih dramsku pauzu. "E pa sine moj (ovakvo imenovanje bilo je pre svega za mamine uši), da se nas dvojica dogovorimo nešto kao muškarac sa muškarcem (ovo je upozoravalo mamu da se ne meša). Danas sam srep svog starog drugara Fantoma i on mi se žalio na tebe. Izgleda da te je opet uhvatio kako iz žbunja gledaš kad se njegova Dijana kupa. Već te je više puta opominjao ali ti ne mariš. Kao i obično kad ti se nešto kaže. Zato sam zamoljen da ja, kao tvoj otac, porazgovaram sa tobom. I, pošto već decenijama imam dobre odnose sa sadašnjim Fantomom a pre toga sa njegovim ocem i dedom, i tako treba i da ostane za ubuduće, ZABRANJUJEM ti da se muvaš tamo i viriš. Nemaš ti šta tamo da tražiš. Kad čuješ da Pigmeji duvaju u svirale ne bi li rasterali zveri a grupe idu uzvodno i nizvodno, da tamane krokodile, lepo se okreni i traži zabavu na drugom mestu. U redu?"
Korak me je pogledao a onda se posvetio proučavanju drveta iz koga je istesan sto. Klimnuo je slabašno, ili je to vetar uzburkao njegovu raščupanu kosu, ali nikakav odgovor ne dade. Bio sam siguran da shvata priču (ume on to, istina samo ponekad) i da se povlači, drčnost mi je poskočila i htedoh da overim pobedu. Kreten, mislim ja. "Jesi ti mene shvatio, a?" grmnuh. Nikakav znak.
"Čuješ šta ja tebi ovde drvim? Nikakvo špijuniranje Fantomove gole žene..." "A otkud TI znaš da je gola", udari me s leđa. Osvrnuh se, izgubivši tako inicijativu. "Pa kako bi drugačije, kupa se..." Nisam smeo da prihvatim ovu igru, nisam.
"Pa postoje i kupaći kostimi, ako nisi znao. I šta ti znači to 'žena'? Oni nisu venčani. Čak i ne žive sve vreme zajedno. Ona svrati na vikend, malo se povalja sa njim, i ode. Dijana je i dalje devojka. Malo slobodnijih nazora ali i dalje devojka bez ikakvih obaveza."
Znao sam da ne smem da nasedam ali...
"Šta se ti mešaš? Ovo su MUŠKA posla (ponovih voljan da oštro skratim stvar i diskreditujem je)."
"To je i moje dete i moram da brinem za njega kad ga ti STALNO kinjiš i maltretiraš!"
"Ja ga kinjim i maltretiram? JA (sad sam već znao da mast ide u propast)? Ja samo hoću da sačuvam mir u džungli, da izbegnem sukobe."
"Ma nemoj. Bojiš se od tog Fantoma, samo mu titraš i ulizuješ mu se a on stalno zauzima sve više džungle. Samo se ti pravi fin pa će nam zakucati na vrata. Kukavice..."
"Sad stvarno lupetaš. To što je granična reka promenila tok je prirodna stvar."
"Pa kako nije ušla u njegovu nego u našu teritoriju, a?"
Nisam imao odgovor na ovako tendenciozno pitanje.
"Onda nisi našao za shodno da pričaš sa Fantomom. A kad je Korak KAO gledao onu njegovu faćkalicu odmah ti je to obesio na nos a ti napao dete. A da je Fantom špijunirao mene dok se gola kupam, da li bi mu ti odrapio?"
"Ali ti se kupaš u kostimu?"
"Možda sam se i ja kupala gola..."
"TI?"
"Zašto da ne? Nije zabranjeno a ima i šta da se vidi, ako se sećaš?"
"A on je gledao?"
"Jeste, pa šta? Ima čovek ukusa."
"A meni nisi rekla?"
"Kad da ti kažem? Stalno si bio zauzet nekim poslovima, te lavovi, te divljaci, te majmuni... Nikad te nema kad treba a i ja sam živo biće sa svojim POTREBAMA. I plus NEZAŠTIĆENA. Nisi me ni viđao a ovaj je hteo, dolazio, slao mi orhideje..." .
"Čudna mi čuda, orhideje kod nas rastu kao korov."
"BUDALO. Budala si bio i ostao. Nije važna vrednost nego pažnja... Ne može se to tebi objasniti. Zato nemoj da skrećeš razgovor i ne gnjavi dete."
"Ali ja ništa nisam znao. A on zna. A nije mala stvar - žena."
"Nije mu žena, kažem ti."
"Pred zakonom su formalni i neformalni brak izjednačeni."
"Pa kad je isto što je ne odvede u crkvu? Što ti mene nisi odveo u crkvu kako je red i običaj, s horom, orguljama, belom venčanicom, buketom, svatovima..."
"U džungli nema crkve."
"I to ti je izgovor. Ne, ja sam kriva (šmrcanje), zaljubila sam se, bio si tako krupan i jak i malo tup (uzdah) pa sam se ponadala da ćeš umeti da ceniš moju ljubav... bila sam naivna i pobegla sa tobom. A ti? Ništa, ni obično venčanje... Nema crkve... Da si me voleo i hteo da načiniš poštenom ženom, ti bi nešto smislio, makar i sazidao katedralu! Da sam prihvatila ponude onih otmenih plemića (2 uzdaha) sad bih živela u svili i kadifi (suzice)... Dala sam ti svoje najlepše godine a ti (2 šmrca i uzdah), eh... (pauza pa napad) ŠMOKLJANE JEDAN. Sad braniš istog takvog kretena koji bi samo da se omasti. SVI ste vi muškarci ISTI. (Dubok uzdah.) A ovo dete? Gledaj ga. Odrastao je, ima svoje potrebe. A gde, na stotine i stotine kilometara uokolo može da vidi belu devojku, bilo kakvu, makar i faćkalicu, i da zadovolji hormone?"
"Pa neka se bavi ručnim radom."
"Kao otac? I da mu mozak zakržlja."
"Ima i mladih domorotkinja."
"MA NEMOJ. Pa da se zarazi ili, još gore, napravi dete koje će da bude boje bele kafe. Ne dolazi u obzir. Njemu treba belkinja!"
"To je rasističko-fašistički stav. Ja to ne mogu prihvatiti." "TVOJA stvar. Umesto toga bi ti bilo bolje da se upitaš šta si pružio svom detetu, kad si već mene upropastio. Živi u ovoj nedođiji, bez drugova, devojaka, bez fakulteta..."
"Znaš i sama da je jedva završio osnovnu. Morao sam onom učitelju-svešteniku da pripretirn da ga pusti. Mali još sriče kad čita."
"Taj matori jarac je mrzeo Koraka. Najviše je voleo da đake cupka u krilu i, znamo, šta da im radi Satir matori perverzni. Da je naše dete imalo prave učitelje sve bi bilo drugačije. On ima pamet na mene i moju lozu lordova..."
"I ja sam lord..."
"Ali na papiru. I još tupav i cicija. Držiš nas ovde umesto da uzmeš sve ove dijamante, slonovaču, zlato, pa da putujemo i provodimo se. Pariz, Venecija, Monte Karlo, Njujork, Holivud, Las Vegas... Korak bi proširio vidike, upoznao mlade dame... a ne ovako, da spadne na voajerisanje..."
"A i MAMA bi videla novu gospodu."
"I mama, tačno, nisam ja ni slepa ni ružna. A kad bi video kako me obasipaju pažnjom, MOŽDA bi shvatio da treba bolje da me čuvaš i paziš..."
"Pa da ti kupujem poklone, bunde, ogrlice..."
"DA KUPUJEŠ, NEGO ŠTA. I moja napaćena duša treba da se okrepi."
" Ja živim u drugom svetu."
"Da, s krokodilima i šimpanzama..."
"Čitu ne pominji. Prvo si je odvojila od mene a onda oterala od kuće."
"Nego šta, da nisi mislio da ću da TOLERIŠEM tvoj protivprirodni blud posle koga bi se meni uvukao u krevet! Ja svašta mogu da pretrpim ali tako nešto NE."
"Pričaš totalne gluposti."
"Da, da. Ja uvek pričam gluposti. Stalno me ponižavaš a i ovo dete. Svi su ti važniji od nas. E, od sad će to da se promeni. NEMA VIŠE POPUŠTANJA. Prva ljubav je prošla i sad se traže druge stvari. Neću da te vidim u ovoj kući dok ne rešiš šta ti je preče: MI ili ova DŽUNGLA. Do tada - NAPUSTI prostorije!"
I Džejn pokaza na vrata u noć.
Znao sam da ne vredi govoriti ništa, čak ni da je ovo moja kuća i da me ne može izbaciti iz mojega. Pokupio sam se i izašao bez pozdrava.
Sad ležim na grani, u krošnji u blizini. Kora me žulja, mravi grickaju. Nisam više tako mlad da mi sitne neudobnosti ne smetaju. San ne dolazi na oči. Poricanja i opravdanja su mi padali na pamet ali i izbledeli pred sećanjem na sev Džejninih očiju. Zapazio sam da Korak ni reč nije rekao. Nije ni bilo potrebe, imao je debelu zaštitu.
Trenutno nemam pojma šta ću. Čini mi se da sam malo prestar za ovakav život. Ruku na srce, uželeo sam se luksuza. Ipak sam i ja neki lord. Ali imam i svoja ubeđenja. Celog života sam živeo u prirodi i borio se za nju. Postao sam simbol, oličenje povratka pravim, iskonskim vrednostima. Kako to da izneverim? Zbog čega? Džejn i Koraka? To je primamljiva alternativa samo, šta je sa opštim interesima? A ako sutra budu tražili još ustupaka, para, poklona a ja ne budem u mogućnosti da to platim? Pa čak i da mogu, čak i da se pomirim sa svim zahtevima, dokle će ići ultimatumi. I gde sam ja u celoj ovoj stvari? Ko sam, šta sam, gde idem, zašto? Čemu sve to?
Ništa mi nije jasno.
Nikako da svane.
A šta je sad ovo, taj jecaj, krik?
Čini mi se kako, između šumova, u daljini, čujem kako Čita cvili.
Kao da me doziva.