Dobrica Kamperelić
Vreme promena
(Međunarodni multimedijalni festival "2000. - VREME PROMENA", Minden, Nemačka, 6. - 12 septembar 2000. godine)
U Mindenu, gradu nadomak Hanovera, Mejl-Art Meki-kako ga nazivaju mejl-artisti - od 6. do 12. septembra 2000. realizovan je jedinstven međunarodni multimedijalni festival s nazivom "2000. - VREME PROMENA". Iako idejni tvorci festivala i organizatori, Angela Peter i Peter Kisterman (poznati i kao bračni i umetnički par NETMEJL, po istoimenom projektu - putešestviju započetom 1992., kada su posetili 35 zemalja sveta i susreli više stotina umetnika), nisu bili izričiti u otkrivanju ciljeva ovog festivala, iako, dakle, nije obelodanjen spisak promena, iz samog karaktera pojedinih projekata i umetničkih akcija da se zaključiti da je reč o novoj etapi u međunarodnoj umetničkoj saradnji i ukidanju svih mogućih barijera koje stoje na putu te saradnje.
Uz izložbu radova umetnika iz celog sveta na temu "2000. - VREME PROMENA" - za koju nije bilo nikakvih ograničenja u pogledu izbora medija i likovnih tehnika, osim što su svi radovi bili istih dimenzija (100x70cm) -karakterističan kooperativni projekt, u okrivu festivala, bio je GLOBAL MURAL, zapravo kolektivno oslikivanje zida u blizini kulturnog centra BÜZ, u kome je realizovana većina projekata i umetničkih akcija, uz učešće umetnika iz Nemačke, SAD, Engelske, Poljske, Belgije, Jugoslavije i Turske. Uz muziku uživo jednog španskog pevača i gitariste i uz šampanjac, bilo je zanimljivo posmatrati simultanu akciju doslikavanja globusa umetnika iz navedenih zemalja...
No, posebno zanimjiv, čak i uzbudljiv, bio je multimedijalni program u BÜZ-u 9.IX 2000. (na 50. rođendan Petera Kistermana - serija performansa, hepeninga, travestije, lirike 2000. (Dr. Heike Venig), monodrame, kao i klasičnih muzičkih nastupa (Pit Vit i Anton Sjarov) i muzike za igru. Interesantno je da je od desetak performansa i hepeninga skoro polovina bila u stilu travestije (Peter Kisterman /Minden/, Daun Redvud /London/, Džon Held Junior /San Francisko/), komedije del arte ( u čemu je, opet, dominirao izvanredni italijanski par - Renata i Djovani Strada), bodi-print akcije (Džon Held Junior uz pomoć jedne nemačke i jedne turske umetnice) i monodrame (posvećene Osvaldu fon Volkečtejnu u izvođenju Rolfa Mitkea).
U potpuno drugom maniru i s drugim namerama bili su nastupi Dr Klausa Groha (legendarnog Dr DADE;njegova zvučna poezija UR SONATE posvećena Kurte Švitersu, utemeljitelju nemčke DADE, performans Fluksus umetinka Stiliakusa ispred zgrade BÜZ-a (razbijanje 20 TV ekrana na kojima su bile razne poruke) i esej o mejl-art Heninga Mitendorfa iz Frankfurta koji je i otvorio izložbu "2000. - VREME PROMENA".
Jedini Jugosloveni (Miroljub Filipović - FILIMIR i Dobrica Kamperelić) na ovom festivalu realizovali su performans "PR/osvetljenja u beogradskoj PO/mrini Z/bivanja", koji je, doista, odudarao od svega viđenog i doživljenog u BÜZ-u. Upotrebivši razne simbole, artefakte i priručna sredstva (žute trake sa slovima SSSS= Samo Sloga Srbe Spavaša, masku pilota, upaljene sveće, otisak velikog pečata na Dobričinm leđima s porukm "bavimo se umetnošću - ne oružjem", poruka publici na staniolu "IZ/dahnite vazduh - proverite da li ste živi?", papirnati aviončići, kojima su gađali publiku, raznobojne trake, kojima su obmotavali posetioce...), uz muziku grupe Lajbah i kružno kretanje bez vidnog cilja (circulus vitiosus), želeli su da dočaraju situaciju postradanja, straha, beznađa ... na ovim prostorima, u Beogradu ponajviše.
Međutim, festival je obilovao i mnogim drugim projektima i akcijama... Jo Klafkiu-Jokiu, slikaru, dizajneru, karikaturisti i mejl-artisti, koji je tragično poginuo 1997. posvećen je memorijalni projekt svih učesnika i otkrivena je spomen-ploča u vrtu njegove čuvene KUNST-FABRIKE, što je sve snimila i emitovala nemačka TV mreža (kao i neke druge projekte). Upriličena je i kolektivna poseta muzeju Hofenhof u Hagenu i Sprengel muzeju u Hanoveru, u kome je bila izložba posvećena Kurtu Švistersu (geneza njegovog likovnog i pesničkog opusa, od klasičnog slikarstva, kubizma i dadaizma, sve do čuvene tvorbe MERC-BAU), ali su se na izložbi mogli videti i radovi Armana, Jezefa Bejsa, Kejdža, Raušenberga, Nam Džun Pajka, Roberta Filiua, Ditera Rota, Alana Kaproua, Tvombila, Spoeria, Kounelisa i drugih. Posebno je bio atraktivan projekt izrade i razmene umetničkih maraka u velelepnoj POST-BOKS zgradi, u okviru EXPA u Hanoveru, a učesnicima projekta podeljeni su EXPO-pasoši.
Naravno, ovakav festival je bilo moguće realizovati uz pomoć sponzora u bogatoj zemlji, kakva je Nemačka, a mi se ovde možemo nadati boljim vremenima, boljimmaterijalnim prilikama, ali i većem razumevanju institucija kulture za ovakve zamašne međunarodne umetničke poduhvate.