Duško Vlajković Mitrovanov, Glorian Day i Mitar Vladuš jedna su osoba! Ovo senzacionalno otkriće utvrđeno je du go go dišnjim strpljivim radom koji podrazumeva pra ćenje štampe i književne periodike, obi la ženje mesta na ko jima se pričalo da se osumnjičeni po jav ljuje, razgovore sa sve docima i nabavku izdanja umnoženih u malim tiražima i de ljenih po ver ljivim osobama. Spisak (ne)dela ovih/ove oso be/osoba nije pot pun i teško da ćemo ikad steći uvid u njegovu kompletnu bib liografiju a ni sa biografskim podacima nije bolja situacija - osim da je rođen 1967. g. u Vršcu, gde i dalje živi i radi, sve ostalo su pret postavke i legende.
Opšte je poznato da imenovanog interesuju različiti umet nički žanrovi: drama, kratka proza i poezija i njihove mešavine, aforizmi, kompjuterski strip... Ono što im je svi ma zajedničko je nonšalantno neobavezno nepriznavanje autoriteta, velikih isti na, malo građan skog morala i lepog ponašanja. Nje govi zapleti i raspleti, replike, rečenice i sti hovi vraćaju od provokacija, pita nja koja ne bi trebalo postavljati i neugodnih odgovora. Za one koji se, čitajući ih, osete neugodno, povre đe no, uvređeno, ozlo jeđeno, izvesno je da su u debelom salu konformizma izgubili smisao za satiru i provokaciju (ako su ga ikada i imali). U svom de lo vanju Duško/Glorian/Mitar, naravno, ne štedi ni sebe, uvek je voljan da se samohvali i samodrekuje (kako bi to rekao stari i slavni prvak pisane reči koji je pisao i drame i afo riz me i sti ho ve), zahvaljujući čemu ostaje nor ma lan prema sa mom sebi a dru gima ne dozvoljava da mu nađu manu ili ga uhvate u ras ko raku.
Šta će nadalje biti sa Vlajković Mitrova nov/Day/Vladušom, sa svakim posebno i svima zajedno?
Sigurno je da će i dalje gurati svoje pero-reč-nos tamo gde se ne sme, mahati pred nosevima uvaženih, zabijati prste u oko akademizma, stalno biti levo smetalo, bubuljica na nezgodnom mestu, kurje oko bon-tona. Biće teško isko reniti ga ili ućutkati ga jer je tako višestruk. Možda, je zaista rešenje proizvesti ga u sveca, kako on najavljuje, nadati se da će prestati da ga slušaju oni koji to sada čine, slatko i gor ko se smeškajući. Razapinjanje na krst svakako ne dolazi u obzir jer je on već našao način kako da i to izvrda u svoju korist (vidi crtež). Jedina nada za sve koji ma smeta jeste da imenovani, kako god da ga zovete, podlegne svojoj najvećoj vrlini-mani (već kako ko na to gleda): Lenjosti, i na neodređeno vreme rastegne spravljanje svojih radova ili u potpunosti prekine sa tom praksom. No, i u tom slučaju ostaju ranija (zlo)dela koja se prenose s kolena na koleno, Iz ruke u ruku, iz džepa u đžep. Dakle, sekte DVM-ista, GD-ista i MV-ista nastaviće svoje subverzivno delovanje u kata kombama iz kojih će, kad za to svane dan, izaći na svetlo dana u kome će se suditi opštoj istoriji licemerja. Zato, bojte ga se svi koji za to imate razloga.