Ilija Bakić
Zb(i)rka geometrija
Deo prvi - teški
Civilizacija proizvodi prave linije i uglove. Priroda za iste slabo mari, simpatičnije su joj forme i oblici koji ne slede pravila ljudskih geometrija. Oni, narečeni uspravni dvonošci sa pokretljivim palcima na gornjim udovima i problematično razvijenom moždanom masom, skloni su uniformnom, predvidivom. Čudesna jednodimenzionalna prava koja se, s paralelnom, seče negde u beskonačnosti horizonta hartije ili zaklapa svakovrsne uglove s drugom, razmileće se u materijalni, rukom složeni svet i tamo otelotvoriti odgo va ra jući svetonazor poznat, isprva, kao 'pokoravanje Prirode' a za tim, stasavanjem, pod pravim imenom 'konstruisanje Se kundarne (ne)Prirode' i njeno imenovanje kao 'nove, od Bo go Čoveka, stvorene Ultimativnosti'. Tom zadatku posvećene su sve delatnosti pomenute vrste a priveđene su joj i neke nu žne rabote, kakva je nalaženje skloništa. Naravno, kao i sva ka zver i čovek ima potrebu, sasvim biološki opravdanu nje govom telesnom ograničenošću, da se sklanja od svega i svačega, pred svim i svakim, zarad čega je morao da traži odgovarajuće rupe u (Primarnoj) Prirodi i prilagođava ih svojim potrebama i dimenzijama. Dalje aktivnosti rezultat su razvoja sopstvenih sposobnosti i ambicija, upoznavanja ma terijala i tehnologija i njihovog svrsishodnog korišćenja, uz dodatak apstraktnog razmišljanja i - eto nam pravih linija i uglova i tela u obliku zidova, krova, poda, pločica, prozora itd. Geometrija se srodila s arhitekturom i više se ne da od vojiti. Čak i kitnjaste ekstravagancije kineske, japanske ili in dijske gradnje u temelju imaju osnovne geometrijske oblike na koje su nalepljeni ukrasi. Pokušaji nekih avangardnijih arhitekata da izgrade objekte koji oponašaju oblike prirode, čak i kada su rešili tehnološke probleme, izazivali su, u najblažem obliku čuđenje i ostali na nivoima kuriozuma (dok su radikalnije ideje, kakva je ona o oblikovanju prostorija po ugledu na izgled unutrašnjih čovekovih organa, naišle na otvoreno odbijanje i zgražavanje) jer je geometrija prihvaćena kao nesporni osnov Sekundarne Prirode. Izvesno je da će razvoj tzv stambenih objekata ići, uz svakovrsne egzibicije, zacrtanom stazom geometrizacije.
Zidovima i krovovima odvojen prostor isečen je iz amorfnog okruženja prave, Primarne Prirode i priveden drugim i drugačijim zakonima i principima.
(Svako bi se dalo nadugačko i naširoko razmatrati zašto postoji evidentna netrpeljivost savremenog čoveka i Primarne Prirode, u kom trenutku je pukla pupčana vrpca između majke i deteta i rodio se rivalitet, netrpeljivost, patološki poriv da se na pepelu roditelja sagradi samoljubiva potvrda svoje moći, po cenu odricanja od sopstvenih korena, no, zadovoljimo se ovaj put samo konstatovanjem datog stanja i nastavimo vrludavim putem pravih linija i uglova.)
Dakle, u oteti, izolovani svet zidova smešta sebe/se Tvorac njihov i bavi njemu znanim zanimacijama. Bilo da se one sprovode u društvu drugih, istovrsnih primeraka, u užem, posebnijem krugu ili u potpunoj osami, zajednički im je imenitelj odsutnost od Primarne Prirode i njeno negiranje drugim mestom.
I, u ovom trenu, stižemo do raskrsnice od koje vode putevi u (prividno) različite pravce.
Deo drugi
Jedan nudi zapažanje da što su linije Sekundarne Prirode geometrijskije to je njen korisnik zbrkaniji. Koliko su u gužvi linija i uglova pećine pulsirali bazični instinkti stra ha, gladi, tromosti posle obroka, sigurnosti izazvane mi ri si ma saplemenika, toliko u hromiranim, glatkim, sjajnim pro storima migolje, prepliću se, mrse nedoumice, zabune, kompleksi, instinkti pridavljeni parfemima i ekonomskim, privatno-svojinskim računicama, uz dodatne šamare informacijskih mreža, što, ukupno, potencira više-manje ot vorene perverzije, izopačenosti uma i svesti. Kao da je unu tarnji haos u paraleli sa pročišćenjem oblika: što je geometrija čistija to se njen korisnik više glibi u svojim unu trašnjim močvarama.
Drugi put delimično prati prvi a onda, u trenu otva ra nja perverzija, oštro skreće. Jer, većina nije takva, izvi to pereni su izuzeci. Mnoštvo polako ali sigurno sledi tendencije arhitekture, zadovoljno, tromo, uljuljkivano dozvoljava da mu se briše, ispira mozak. Kad je dostignut nivo druš tva/države blagostanja, instinkti su ubrzano počeli da odu miru a sa njima i motivi. Upražnjeno mesto zauzimaju krat ke, jarke senzacije, oduševljenje šarenilom i automatizam po trebe da se to mesto u mozgu nadražuje što češće i po svaku ce nu. Setimo se, sada, slavnog eksperimenta u kome su pacovima u centre za seksualno zadovoljstvo ugrađene elek trode koje su se aktivirale pritiskom na dugme. Čim su pacovi otkrili princip rada počeli su da masovno, do izne moglosti, pritiskaju dugme; neki su toliko uživali da su, na kraju, spržili sopstveni mozak. Ovako eksplicitni postupci na ljudima ne mogu se očekivati (narušilo bi to samo-stvorenu sliku o višim bićima u odnosu na ona iz Primarne Prirode) ali, svakako, korespondiraju s silnim teorijama o uticaju reklama i mas medija, manipulacijama niskim strujama i umetnutim slikama koje deluju podsvesno i tako dalje i tako dalje sve do svetskih zavera, vlada u senci i pretpostavkama tipa 'da li je lakše vladati krdima ljudskog mesa ispranog mozga ili čoporima uvrnutih frikova i kako to izvesti a da se Vlasi ne dosete' (kao da oni koji to hoće da rade nemaju iskustva svih prethodnih generacija vladalaca; jedina razlika je u donekle modernizovanijim sredstvima koja su na raspolaganju i traže suptilnije metode zamajavanja objekata, ali, istini za volju, i od gazda se očekuje neki napor, ne može se samo leškariti na lovorikama, treba ponekad i zavrnuti rukave i odraditi nešto za svoje blagoutrobije, makar mase bile podatne i željne čvrste ruke) i tako bliže i dalje u "beskrajon"; sve ovo može vam/nam izgledati zabavno ili zastrašujuće ili zaglupljujuće, već prema tome ko kako gleda na stvari i okolo sebe ali...
Deo treći
Stoga, umesto celomudrenog zaključka, nije zgorega pogledati, kad se korakne u unutrašnji prostor, geometrijsko-(ne)geometrijski, da li iznad vrata stoji ona poslovična poruka "Vi koji ulazite ostavite..." i baciti pogled unazad, na nebo. Možda neće biti tamo kada poželite da se vratite. A ako ne poželite - biće vam svejedno.
26.08.2000.