Druga knjiga priča Divne Vuksanović (1963) može se od re diti kao koncepcijska, dakle ne kao puki zbir svakovrsnih proza, jer se priče u njoj fokusirane na određene teme-ideje. Po tome su "Patološke priče" slične autorkinoj prvoj knjizi priča "Opažač, opažena" iz 1997.g. koju su činili mikro prizori teh no lo gizirane budućnosti sa mnoštvom bizarnih likova razigranih na toj jarkoj pozornici. Prostori koje otvara 20 priča nove knjige jesu ona večno intrigantna (golicava, rekao bi Balzak), zasenčena polja ljudske seksualnosti, nikad dovoljno istražena a, opet, kru ci jal na, zaklonjena velovima raznorodnih mistifikacija, zabrana i mo ra lizatorsko-religijskih prinuda. To su polja najvećih sloboda, za nosa i zavisnosti, susreta jedinki sa iskonskim silama što pulsi raju pod tankom korom racionalnog.
Blizina tako snažnih, neodoljivih moći svodi biće na puko trunje u vihoru i mami ga da pokuša da što više zahvati iz bezvremene bujice, bez obzira na naučene norme. Susret-sukob telesnog-smrtnog-duhovnog-večnog dozvoljava brojne varijacije zavođenja-posedovanja-uzimanja-davanja, koje lako mogu iskliznuti iz okvira prihvatljivih drugoj strani, grupi i društvu. U takvim relacijama sagledava se i pojam 'patološke' iz naslova knjige: nije reč samo o medicinskom terminu već i o društveno-sociološkom; ponekad ono što junaci rade više krši norme za je dnice nego što je pitanje zdravlja/bolesti. S druge strane, ot kri va nje 'bolesnog' otežano je kad su u pitanju tek laka odstupanja od 'normale' kakva su odavanja fantazijama i njihova realizacija uz saglasnost partnera (posebno ako se prihvati pravilo da je u seksu 'u redu' sve sa čim se učesnici slažu).
Stoga su nedvosmisleno patološke incestozna veza majke i sina (jer krši primarniji tabu rodoskrnavljenja), nasilno sodomi sanje supruge ili nekrofilni odnos sa sestrama-bliznakinjama, dok se iz tih okvira relativno lako isključuju homoseksualne-lez bejske veze. No, siva zona nedorečenosti ostavlja mnoštvo dilema (ili kako bi to rekao Erik Bern - problem sa seksom je u tome što je on vlažan, klizav). Šta sa samoerotskim maštarijama, lakim perverzijama bez nanošenja bola drugome, zavođenjem 'lolita' ili kriminalaca i sličnim egzibicijama koje se pojavljuju i kao re zul tat pokušaja da se prevaziđe pogubna svakodnevica što otupljuje instinkte pa se njihovo 'razdraživanje' javlja kao potvrda sopstvenog postojanja i prisećanje na vrtoglave igrarije iz doba mladosti i potpunog predavanja čulnosti?
I društveno dozvoljene-korisne institucije kakva je brak protokom vremena prerastaju u klopke (varljiv je izlaz u pre lju bi) sa sitnim perverzijama kao nužnim začinima odnosa ili ne prestanim ponižavajućim trpljenjima u ime drugih ciljeva-interesa (već pomenuta priča o analnoj zloupotrebi supruge koja to podnosi u ime dobrobiti svoje dece ali i sopstvene fiksacije o mu ževljevoj ljubavi kao kompenzaciji za bol). Samim fizičkim či novima, stoga, prethode psiho meandriranja kojima se izbe ga va ju ili izvrću nametnute norme; otuda je 'normalno' izuzetno ras tegljiva kategorija koja neće zaustaviti onoga ko je namerio da za mišljeno sprovede u delo. Tako dublji slojevi iznova odnose pobedu nad onim mlađim.
Krajnji partner Erosa, naravno, jeste Tanatos i u tom suda rnom susretu jedinka biva poništena u vrhunskom zadovoljenju i zadovoljstvu. Ali ni taj pravac nije lako dostupan, nužno je gacati kroz tehnopolise i bolnice, osujećenost i sakatost, kraj niš čih, slepih i gluvonemih prosjaka u ljubavnom grču, kroz fanta zme, sve do orgazmičkih operacija, paklenih opekotina (sa mo)kažnjavanja zbog greha i konačnog izazivanja smrti ak ro bat sko-mističkim koitusima pred vratima žrtve, odnosno do tvrdnje-pretnje da "put do seksa potrajaće, dakle, koliko i put do smrti".
Priče Divne Vuksanović korespondiraju sa radovima autor ki kakve su Keti Aker, Popi Z. Brajt, Keti Kodža ili Elizabet Hend, čija proza podrazumeva brisanje tabua i bespoštednu ana lizu tamnih strana čovekove polnosti. "Patološke priče" su kraj nje neobična pojava na domaćoj književnoj sceni jer se bave te mama koje se 'a priori' izbegavaju ili obrađuju sa kičerskim predznakom; u ovoj knjizi, međutim, nema vulgarizovanja ili pri godnog moralisanja već je u pitanju precizna, rafinisana lite ra tu ra.