Milan Solarov
Opčinjenost prostorima mnogolične realnosti

Svojom osetljivošću na likovnu materiju i svojom profesionalnom obaveštenošću o kulturi umetnosti u našem vremenu, Dobrivoj Rajić je jasno omeđio domen svog stva ra lač kog programa. Na pitanja koja se umotniku postavljaju danas - osnovi svesti savremene umetnosti krize, iznedrene u krilu krize savremene civilizacije, onom o kritičkoj ulozi umetnika i dru gom, o kreativnosti u jeziku - on nedvosmisleno odgovara svo jim stavom sanjara koji je dosegao visoki stepen zapitanosti o moći mišljenja opredmećene i nedogledljive realnosti. On je nepovratno opčinjen prostorima mnogolične realnost, zadivljen je slikama o njoj ostvarenim na putevima milenijskog umet ni čkog traganja za njenim licima i tajnama. Odgovori koje Rajić daje su ubedljivi. A ubedljivost je zakonito stvar iskrenosti kojoj se pridodaje osetljivost za likovnu reč. Ubedljivost Rajićeve likovne reči se očituje i u osećajnosti koja je uslovljena mogućnošću širokog obuhvatanja realiteta koji se misli, pred kojim on zna da se duboko zapita - ona je osećajnost u prostoru usaglašavanja samog likovnog gesta sa predelima koji se misle, estetički osobeno figurišu, stavljaju u kontekst autorske koncepcijske matrice.

Vilinsko i bajkovito se u Rajićevoj uobrazilji javlja kao po nesenost idejom otkrivanja ispod kore vidljivog, otkrivanja ka kve to suštine, kakve to procesnosti uobličavanja sveta stvari, kakvog to ontogenetskog usavršavanja postojećeg.

Takav kompleks inicijalnih pobuda unosi Rajić u elemen tarnu supstanciju likovnog jezika, tako da se u njegovom crtežu sve javlja kao stvaranje iz tek začete misli iz prirodnog rasta primarnog gesta, iz procesa uslovljavanja likovne reči iz volje da ostane vidljiv luk prenosa takve svoje vlastitosti u takvu svoju likovnu osetljivost.

Svakako je odnos prema pitanju jezičke građe, osnovno pitanje Rajićeve umetničke orijentacije. Dakako u smislu ostva rene neprotivrečne ravni korespodencije uobraziljskog i konkre tnog, crtačkog figurisanja i crtačkog postupanja.

U smislu viđenja kulture ove umetnosti, opredeljujem se da je prepoznam u svetlu njene osamostaljenosti, u auri uz no še nja moći likovnog govora koji je čoveku dat da ga usavršava u ci lju iznalaženja uvek nove mogućnosti govorenja sebe.