Jasmina Tutorov
Dijalekt aktivnog i dinamičnog likovnog govora

Likovno stvaralaštvo Dobrivoja Rajića, od svojih po četaka do danas, raskriljeno je poetsko - iracionalnim vi zi ja ma što nas zagonetaju misterijom simbola a uzbuđuju vi talnošću i energijom kojom zrače.

Na Rajićevim ranijim delima postojala je izvesana "priča"; po imaginarnim pejsažima krstarila su nadrealna bića ili viorila crvenokosa ženska figura što pali vidike. Is pričana je ona kompaktnim figurativnim formama što žive unutar zaokružene kompozicije. Međutim, na novim ra do vima, koji nastaju od 1995. godine, najpre crtežima, koje stvara u ogromnom broju, pa zatim i na nekoliko slika što su nastale ove godine, dolazi do pomeranja umetnikove likovne vizije. Na novonastalom ciklusu crteža Rajić je napustio jezik pripovedanja i kompoziciju sveo na dva, tri oblika - simbola postavljena jedan do drugog, a pritom se forme pojednostavljuju, razlabavljuju i otvaraju ka apst rak ciji. Umetnik, u ovim delima, kreće ka slobodi likovnog rukopisa, možda ga je na to navela i sama tehnika crteža koja sobom podstiče spontanost, nadahnuće, istraživački duh. Ovde je sve čin u pomeranju, avantura u trajanju; na papiru čas izčili nadrealni organsko - biološki bujajući oblik, forma zatim pobegne do jednostavnosti i nevinosti dečijeg sveta pa dalje, slikar, u istoj kompoziciji, izvede apstraktno - ekspresionističku akciju. Rajić je za pravo mo deran likovni dijalektičar po jedinstvu formalnih su prot nosti koje koristi stvarajući aktivan i dinamičan likovni go vor. Njegova linija doživljava metamorfoze od se ce si onis ti čke elegancije, preko senzibilnog mrežanja paučinastih struktura do oporosti ekspresivnih zgusnuća, pa zatim, ta linija, pobegne u simuliranu infantilnost ili se poda nekom slobodnom, poetskom geometrizmu. Osa mo staljena boja ne prati formu, već svojim apstraktnim ener getskim uda rima još više doprinosi uzbudljivoj hirovitosti ovog živog likovnog organizma.

Predmeti - simboli i stvorenja na kompozicijama po tvrđuju da je pred nama jedan emotivno - misaoni svet koji teži vitalnom izražavanju čovekovog bića sa njegovim sa njarijama i nespokojstvima. Ovde su, kao po nekoj višoj kosmičkoj dijalektici, uključeni u "područje igre" raz no rod ni fenomeni, različitih nivoa stvarnosti, iz različitih epoha, koji se, preobraženi procesom duhovne prerade, javljaju kao činioci čudnih "dijaloga". Naime, u svakoj toj zna ko vno - simboličnoj jedinici traje neuništiv život koji se ob navlja u dodiru sa drugom stvari ili bićem: uspravan an ti čki stub što završava nekim živućim oblikom, zatim džik ljajuće mlado drvo, erotika oblika zatvorenog sunco brana, ili biološko - erotično bujanje nadrealne maštarije... Svi su oni u dubinskoj vezi jer nose u sebi ideju rasta, meta morfoze, životne energije, erotike, tog fitilja života, dakle svega onog što je vitalno i što je izvor i uslov života. Recimo još da su crteži D. Rajića u znaku raskošne slobode duha, strasti likovnog kazivanja i maestralnog crtačkog umeća.

Kada je ciklus crteža potpuno u ideji razvio i likovno razradio umetnik se okušao i u slici, prenoseći u nju mo tiv sku sažetost i formalnu pojednostavljenost do kojih je do šao u novom ciklusu crteža; slika je svedena na široke povr šine boja, na kojima su postavljeni ne više od dva bića ili oblika - simbola. Na kompoziciji je izjednačena veština vla danja linijom, kojom se obrubljuju, pa tako linearizmom definišu forme, sa ulogom prostranih bojenih pasaža, jer i jedan i drugi oblikovni elemenat stvaraju plošnost što dematerijalizuje sliku, oslobađa je od težine pojavnog sveta. Povišen zvuk boje, u svom širokom prostiranju, stvara irealan fon kompozicije, kolorit je ovde u službi boga Hipnosa. Iako slika prati ideju crteža, one se međusobno razlikuju. Naime, na crtežima su oblici labaviji, formalni elementi nesputani u preoblikovanjima i preobražajima, dok su u slici oblici preciznije definisani, zatvoreniji. Da li će se slika dalje otvarati ka slobodi izraza koju nosi crtež ili će tražiti neki drugi put, videće se u skoroj budućnosti.