H. Bužančić
Besputni put ka bezvučnom zvuku zena
Nenin Slobodan "Doprinos površnog sledbenika Zena"
Dnevnik, Novi Sad 1997.
Zen je esencija budizma, zen, dakle, insistira na tome da čuva i prenosi izvornu, netaknutu suštinu Budinog učenja. "Zen je mlaćenje prazne slame", on se sastoji ,,u zadovoljstvu da se bude lud". I, eto, na početku nekoliko odrednica kojoj ćemo dodati, i ovu najznačajniju, koju mu je pisac dao: "Najkraći put do cilja - istine - je zen budizam, plod najuzvišenijeg cveta koji je nikao na tlu Indije. Seme je pustilo korenje na sve strane Azije, od Tibeta do Japana... Japanci su ga ugradili u sve pore života." Nećemo govoriti o tome šta zen nije, pisac se za to postarao u knjizi kojoj smo pristupili radoznalošću ljudskog uma koji hoće da zna i ono što znanjem ne može steći. A kad je tako, dobro je onda kada sretnemo vodiča kao što je, makar i "površni sledbenik zena" Slobodan Nenin. Knjigom koja je pred nama, Nenin je, uz sva ograđivanja od potvrdnog, govorom suprotnosti, paradoksima koji takođe određuju zen, kao eovek ove civilizacije, ove kulture, ove tradicije evropskog čoveka, postavio oznake na drveće tamne šume kakva je religija, ili filozofija ili umetnost Istoka (gde sva ova "ili" najčešće imaju znak jednakosti). A zen, poslednji u lancu velikih mudrosti Istoka, nastao je kao "sjedinjenje Budinog učenja i kineskog Tao", kaže Nenin, čuvajući se da išta definiše, jer definicije i nema, ili, kako to indijski mudraci kažu: reči su samo mostić do onog nespoznatljivog - do saznanja vodi samo iskustvo. "Ti to ne možeš znati, možeš samo iskusiti", već se to vekovima govori u Indiji. Pa tako i pisac ove knjige hrabro odeva u reči ono što ljudskom umu jeste dostupno, da bi skromno spustio glavu pred krajnim.
Pregledan je i sistematičan ovaj prikaz istorije (na tlu gde ni istorije nema) ili, "sažetak razvitka zena". Zahvalni smo vodiču za napor da ovom tamnom šumom prođe hrabro, kako i" dolikuje, makar i površnom sledbeniku zena, i ostavi nam skautske oznake na drveću da bi nam omogućio da se krećemo, možda ' stignemo do cilja -mada u zenu ni cilja nema. U zenu sve jeste i nije, jer je samo ovde i sada, sve je samo tren, a znamo koliko je on dug - ili kratak. Pa, čak, i prosvetljenje se događa u zenu tek u trenu, ništa ne treba raditi, nema metoda, nema naukovanja, iako ima "neprekidnog podučavanja zanata". A svaka poduka je samo "dašak na draperiji Maje (iluzija) koja zaklanja istinu." l tako do kraja. Pitanja koja u vidu koana postavlja učitelj (mi bismo rekli Majstor, ako je sve to samo zanat, sticanje iskustva, ne znanja) ostaju bez odgovora, jer odgovora nikad i nema. Cilj je da se to spozna, pa da se, na kraju, odbaci i pitanje samo i - tako se prosvetlite. Jednostavno zvuči, ali ako se usudite da to još i obučete u logičarske prnje, već unapred strahujete od učiteljevog štapa kojim se zenovci svesrdno koriste. U tom metodu bez metoda ipak ima metoda, koje našem, evropskom duhu, odgovara da damo. Prepoznatljive stvari: učiteljev štap, koan, odnos prema radu (raditi bilo šta kao da je najbolji posao, bez ikakve misli o nagradi, raditi najbolje što se može) tu se određuje zen. Preglednost ove knjige zadovoljstvo je onima koji hoće da znaju, kao i onima koji traže. Sačiniti sažeti prikaz razvoja zena lep je doprinos skromnog pisca koji sebe naziva "površnim sledbenikom", a koji je morao dobro da zavrne rukave da uradi ovaj posao u skladu sa zenom: najbolje što može, ne misleći o onome što sledi. Od Budinog učenja, ne budizma, kaže Nenin, jednako se ograđujući kao i većina poznavalaca religija, od svih "izama", preko Tao do - zena, naznačujući mnogobrojne učitelje, sažetke njihovih učenja ili misli, do pokušaja razjašnjenja suština, ova knjiga nam daje - pružajući dlan, ne zaboravljajući nadlanicu (slika koju Nenin najčešće koristi jer tako najbolje označava suštinu zena). Kako, inače, "delati nedelanjem (Vu Wei), kako inače, čuti zvuk udarca samo jedne ruke. Možda bi odgovor bio: "sedeti, ne raditi ništa, trava raste sama od sebe, a proleće uvek dolazi". I ovo kad kažeš, zato što si se usudio da ma šta kažeš, očekuješ udarac štapom zen majstora. Ali, ni to nije važno, jer kad udarac stigne, nećeš osetiti ništa, jer neće biti ovog koga udaraju. To je zen. A ovo je bio pokušaj da se predstavi knjiga Slobodana Nenina, koju će oni koji traže - prepoznati.