Zvonko Sarić
Anđeli na oštrici sna

(odlomci iz romana)

Nešto ga je dodirnulo, pokušavajući ga uhvatiti. Nije video šta ga napada, ali je osećao prisustvo. Matiju je lomio strah, iako se u sledećem trenutku uspeo odvojiti i udaljiti od pretnje nepoznate jeze. Galop želje da pobegne terao ga je da potrči, no nije mogao napraviti ni korak. Upinjao se snagom straha da korakne, osećao je opasnost koja je bila blizu i znao je da mora pobeći. Užasavalo ga je što ne može pokrenuti noge, a nije mogao ni vrištati, niti zvati u pomoć, iako je otvarao usta. Bezglasno. Uzaludno se naprezao. Uplašen, nije se mogao setiti ničega što bi moglo pomoći. Stajao je ukopan i užas ga je zaplakao. Pokušavao je da potrči, nemo plačući, zgrčen od straha da će ga se ono nepoznato dočepati i satrti u ništavilo.

Probuđen, svukao je plahtu i seo, radujuai se javi.

*

Osećao se pritisak u vazduhu, ali su jedino ljudska tela bila ovlažena. Izlučevinama svarene hrane, vinjaka, rakije, Coca-Cole i vode zasićene peskom, tela natopljena masnim znojem ili skliska, do brzog sušenja sluzi izlučevina strasti. Potamnelo lišće je cvrčalo uvaljano u prezlu prašine, dok je samoubistvo ili ubistvo, čekajući kosca, visilo treperavo, kao lice švercera usred isparavanja benzina dok presipa iz kanistera pored puta ka granici.

*

Matija se pokušavao snaći i denfovati presing sumnje sa gomilom pića, u situaciji kada je pored fikcije pisanja imao mogućnost da ostvari svoje zamisli o uspešnom bekstvu i utapanju u Marijino međunožje. Kada se postupno iskristalisala nedoumica, koja mu je grčila lice, govoreći da time možda ipak neće izbeći sve zasede, makar koliko uspešno režirali njihove predstave, sve je teže podnosio ponovno fuzionisanje straha usled neizvesnosti zarađivanja, osećaja krivice zbog mnogih dotadašnjih obmanjivanja sebe, umora i mamurluka, košmarnih samoispitivanja koja su komadala samouvažavanje, lošeg raspoloženja i tuge, kada bi ga beznađe uslinilo svojom rastakajućom kiselinom. Posle čulne izgubljenosti, kada se telo razbijalo na vrhuncu pomame i sve se nevolje smeštale u podrum kao nepotrebne suvišne stvari, ponovo bi ih izgurale prepune septičke jame nataložene skupljenim jadom, pogrešnim procenama, razočaranjima i jalovim nadama. Ponestajalo mu je snage. Nije bio spreman za više od deset rundi. Amateri boksuju tek kratke tri..

*

- Možemo biti sjajni - pritisnula je njegovu glavu podno svog stomaka, držeći ga za kosu, a onda mu povukla glavu unazad da ga poljubi. Posle poljupca, kliznuo je dole, savijajući se oko njenih stopala. - Plašim se - rekao je, a ona ga je ponovo privila uz svoj stomak. Uspeo je da se odmakne, pre nego što je počeo povraćati.