Sveta Litvak:
ŠUMSKA KNJIGA
(KNJIGA NA ČISTOM VAZDUHU)
I tako sam, dakle, odlučila da rukom dodirnem knjigu. Osetila sam vrhovima prstiju njenu glatkoću i rapavost, rasekla sam se do krvi o oštri brid njenog lista, povukla noktem po njenoj stranici i ostavila svoj trag. Uzela sam olovku i podvukla poneki redak, hemijskom olovkom sam junacima ilustracija docrtala roščiće i isplažene jezike; smotala sam ugao stranice; popljunuvši prst, prelistala sam jednu, pa drugu... i osmehnula se. Dospela sam do zadnjeg lista sa zaključnim podacima, zatvorila knjigu i smirila se. Knjige, umnožene štamparskom mašinom, a zatim odložene u štosovima po policama knjižara - predstavljaju samo pripremu za nešto. Njima posle barata čitalac - očima, mišlju, osećanjem, prstima, jezikom. Kada se knjige biraju iz mnoštva sebi sličnih i otvaraju u vagonu metroa, kada ih odlažu sa obeleživačem strane na noćni ormarić ili zaboravljaju u parku na klupi, kada ih poklanjaju za rođendan ili polivaju čajem iz prevrnute čaše - one prestaju da budu bezlični vojnici osvajačke armije neke od nebrojenih, gramzivih izdavačkih kuća. Zato što su to naše knjige - a to je već nešto sasvim drugo.
Kada iznova čitaš neku staru knjigu, ti kao da se premeštaš sa tricikla u autobobil sa četiri točka, ili obrnuto. Neka izdanja su jedinstvena od samog početka, knjige-individualci, baš kao što postoje i ljudi-samizdati. Oni ne izlaze izvan okvira tradicionalnog knjigodelstva, ali se i ne koriste savremenim tehnologijama. Tim pre nemaju volje da čekaju da neka još nepostojeća izdavačka kuća ostvari njihovu zamisao. Baš kao što postoje majstori pravljenja lutaka, tako postoje i ljubitelji ručnog ispisivanja knjige. Nekoga privlači proizvoljnost knjiškog oblika, nekoga eksperimenti sa materijalom knjige ili igra sa tekstom u uslovima koji nisu uobičajeni za čitanje.
Ali, vratimo se knjigama koje blizanački spajaju u sebi masovnu proizvodnju i specijalno aranžiranu potrošnju. One se nezaustavljivo rasprostiru po gradu-zemlji-svetu. U šumi, pored napuštenog letnjeg brloga nekog skitnice, u pukotini panja, lagano je drvenela ostavljena knjiga. Sunčeva svetlost i svež vazduh spadaju u neprevaziđene majstore buk-arta. Sada se taj nalaz čuva u jednoj privatnoj kolekciji. Šumska knjiga podstakla je ideju o stvaranju ŠUMSKE BIBLIOTEKE. 21.oktobra 2005. godine pažljivo je zasnovan zasad knjige-prvenca - u Podmoskovlju, na Vrapčijim gorama. Knjiga je dostupna svakom posetiocu biblioteke. Kroz tačno mesec dana osnivači Kluba književnog performansa izvešće kontrolni obilazak. Za to vreme eventualni čitaoci mogu u svako doba dana i noći da posete čitaonicu i da na svežem vazduhu prelistaju prvu knjigu ŠUMSKE BIBLIOTEKE. Ili prosto da utvrde kakva je to knjiga. Poželjno je da se knjiga nakon toga vrati na svoje mesto. Postoji i mogućnost zamene. Sa sobom treba doneti drugu knjigu, a našu uzeti za sebe. Skrovište se lako pronalazi. Kad prođete duž keja od stanice metroa "Vrapčije gore", skrenete puteljkom naviše i uskoro stižete do jednog uspona. Tu se treba malko ispeti stazicom i, pošto sa leve strane ugledate panj, proveriti njegovu sadržinu.
Zasnivanje ŠUMSKE BIBLIOTEKE za predstojeći zimski period obaviće se sasvim uskoro u jednom od podmoskovskih šumskih masiva. Uslovi ostaju isti: mogućnost posete, čitanja, zamene, popunjavanja fonda, pažljivo rukovanje raritetima. Klub književnog performansa planira mesečne ekskurzije kao i permanentno proširivanje asortimana. Informacija o lokaciji šumske biblioteke već sledećeg meseca će se naći na stranici http://www.livejournal.com/users/svetalitvak/ U vreme svetskog dana knjige, 23. aprila 2006. godine eksponati ŠUMSKE BIBLIOTEKE biće izloženi u Zverevljevom centru savremene umetnosti u Moskvi.
U pomrčini, u magli, u mećavama i vejavicama - raskvašene, slepljenih listova, skočanjene, nakostrešene, ocvale - šumske knjige će krčiti svoj put do ljudi. Možda će već u proleće da isteraju nove izdanke. Klica tako zasnovane sajber-književnosti proklijaće na radost sejača i žetelaca, odnosno pisaca i čitalaca.
S ruskog prevela Draginja Ramadanski