Balast
«Ispravi se, Seko.» – govorila je, između ostalog, mama – i svaki put me, onako usput, bubnula u leđa.
«Uvuci stomak! Suknju ne drži stomak, već pojas... Ne zabijaj glavu u tanjir. Ne služi glava ruke, već ruke glavu...»
Vrlo brzo naučila sam uspravno i pravilno da rastem.
Danas, kada spazim svoj poluvekovni odraz u izlogu, nemoćno pognut, odmah se setim majčinskih opomena.
I uspravim se, nenaučena pravilno da starim, samo do sledećeg izloga.
A baš sam se, u životu, bubotaka naprimala.
