Pravda
«Kako ne prepoznaješ ko je to? Pa sreli ste se sto puta!» – začuđeno sam govorila mami, objašnjavajući i po sto prvi put.
Meni je bilo dovoljno da par minuta provedem sa nekim u razgovoru i da se nakon nekoliko godina, kada ga ponovo sretnem, tačno setim gde i kada smo se upoznali. Imena sam teže pamtila. Odmah, veoma malo. Kod važnih, a to su bili svi oni za koje sam znala da ću ih češće sretati, koristila sam asocijacije za memorisanje, ili sam nekoliko puta u sebi ponavljala ime.
«Kako ne znaš ko je? Hiljadu puta sam ti rekao!» – govori mi sin. I neće da kaže hiljadu i prvi put.
Sve češće, u gradu, čim vidim da me neko gleda, odmah se javljam.
Ne znam ko je, ne znam da li me zna, no što je sigurno, sigurno je.
