Lajoš Turzo: U plavom kvadratu neba
Veče u parku
(Este a parkban)

Samuju grane, tratina žuti.
Veče okrilatelo prhnu i zabrodi.
Dok senka velika u parku ćuti,
Vetar probisvet sa sobom me vodi.

U podnožju duba zeva klupa,
Iz ledenog mesečevog slapa,
Oštrim vinom mraza opijene,
Na krilo joj polegale sene.

Zabljesnute oči tame meke
Svetlošću rubina i safira...
Još juče ukras, danas smeće,
Leto se skrilo u šušanj papira.

Čujem: štake jeseni tuku
Trava, papira, lišća glave.
Minuti se kao starac vuku,
Sedine mraza ledeno se plave...

Srebrni kikot kroz šiblje navire,
Čaša veselja ukrug kreće:
Košava i ja igramo se vije,
Suvarci se valjaju od sreće...

Jer život vri u šušnju jesenjem,
Neće nam zima srca zalediti...
Obred rastakanja u parku večernjem
Proleće će opet pobediti.

I već ga, evo, odbeglim snatrim,
Što u suknjama devojačkim drema.
I okom suznim od sreće motrim
Ono što jeste i što se sprema...

Prepevala s mađarskog Draginja Ramadanski