Ceduljice sa krilima
BOGARAŠ. Stižemo predveče u Bogaraš, gurajući biciklo po škripavom šljunku duž pruge, zaraslu u bulke. Ja trčkaram po pragovima, udišući gusta i vrela katranska isparenja. Tata je nabrao veliki buket poljskog cveća, i predaje ga svojoj maćehi koja izlazi pred nas. Malo dalje stoji deda, u šinjelu. U ruci mu je fenjer. Čekaju nas rezanci s mlevenim rogačima. Ima jela koja deca smatraju nepristojnima (pihtije) ali ovi rezanci su naprosto neoprostivi. Oko nas se šepure golubovi. Slobodno uleću u kuhinju, i posmatraju nas sa tavanskih greda, prazneći se direktno na sto, u tanjire sa rezancima. U starim jaslama i naćvama leže kvočke na jajima, neke s tek izleženim pilićima. Laste se prosto obrušavaju na nas u potrazi za mrvicama. Zagnjurivši glavu u tanjir s rezancima gutam gorke suze. Za to vreme tata je već daleko.