Ceduljice sa krilima
DUNAVAC. Na gornjem kraju Ribarca nalazi se Šodroš, što spaja Dunavac sa glavnom maticom reke. Kad sam bila dete i kupali smo se u njemu. Najlepše je ipak bilo zimi, kad smo išli na dolmu kod Dunavca, da se sankamo. Stalno smo se takmičili, ko može dalje da odjezdi. Ako bih vešto uskočila-zalegla, sanke me ne bi odnele samo do obale, već, poskakujući preko obalskih ledenih rebara, sve do zaleđenog rečnog ogledala, prekrivenog snegom i dobrano izgrebanog tragovima klizaljki, a bogme i do same suprotne obale. Ako bih startovala ležeći na stomaku, i pri tome zurila u led koji promiče poda mnom, prvo brzo a potom sve sporije, smenjivale bi se slike: ledeni cvetovi, kristalne šare, nečija izgubljena rukavica, zaleđen krik ribe, skočanjeni damil sa plovkom, zelenilo čamčanog dna, sa arabeskama zalepljenih algi. Trebalo je dugo pešačiti natrag, ali je vredelo.