Ceduljice sa krilima
ERIK SATI. Koncert kamerne muzike u M-studiju radio Novog Sada: tada sam već jako retko navraćala kući. Saša, čim je video naša kola, dolazi s pozivom da, ako ikako mogu, odem tamo večeras. U poslednjem trenutku sve se potrefilo, uspela sam da odem, i to još i na vreme: do danas je to ostao jedan od mojih najdubljih muzičkih utisaka. Pošto mi snalaženje u umetničkim žanrovima nije jača strana, moguće da će i ova moja formulacija delovati smešno, ali meni se činilo da su to bile nekakve šansone u gregorijanskom stilu, sa klavirskom pratnjom. Beše eterično, razigrano, opušteno a ipak očaravajuće. Ponela sam sa sobom uspomenu na ovaj koncert, kao neki iznova pronađeni ključ za muziku. Od tada tragam za Satijem i slušam ga, ali nisam još naišla na ploču sličnu ovoj.