Ceduljice sa krilima
ŠEKSPIROVA PRINCEZA. Bila je u stanju da sa asketskim mirom sedi pored Šekspira dok on peca (čak je i ime dobio po omiljenom ribolovačkom štapu), čime je zadobila svačije priznanje. Ali nije u zoru, na biciklu, hitala svom vitezu što je zaseo ponad Šodroša, poslednjih sto metara gurajući teturavi bicikl po pesku, već tek u vreme doručka, sa dva sveža đevreka tek kupljena kod pekara. Već i zbog toga je zaslužila oreol mučenice, mada za nju sve to nije bila prevelika žrtva: ponela bi sa sobom Jokaija, koji je upravo dolazio na red (toga se jasno seća, da se era Šekspira mešala sa erom Jokaija), i tokom čitanja nekoliko puta bi klimanjem glave odavala priznanje, ukoliko bi ulov svojom veličinom to zasluživao, vajkala se kad bi se sa udice otkačio soma kapitalca, znala je dobro da podržava razgovor o vremenskim prilikama, ali najbolje je umela da pruži ruku za poljubac, zapravo da je prepusti poljupcu, kada bi Šekspir koji peca procenio da ritam dešavanja dozvoljava i malkice udvaranja.