Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
9. besmislica. O fantazmi oslobođenja
Na istom mestu. Fotelja DŽONIDEPA okreće se ka projektoru. Na filmu se pojavljuje galerija portreta onih na kiblama sedećih, napev iz 5. besmislice. Jedva da se ponekad okrene ka KATANDŽIJI.
KATANDŽIJA: Izveštavam vas da ovaj program lepo napreduje. Međutim, zatvorenicima bi trebalo dati određene privilegije. Ne možemo, na primer, da vežbamo dijaloge ukoliko je zabranjeno da se u ćelijama gde ih je dvoje glasno govori.
DŽONIDEPO: Mislio sam da će i monolog da bude dovoljan. Zbog uspeha programa spreman sam, naravno, da napravim ustupke, ali pitam vas, da li je bezuslovno potrebno da u tom dijalogu oboje govore?
KATANDŽIJA: Dopustite da vam kažem da je teško zamisliti pozorište bez razmene mišljenja i rasprave.
DŽONIDEPO: Dopustite da vam kažem da je pozorište istovremeno i borba protiv opštih mesta, protiv mita, a isto tako i u suočavanju sa sopstvenim opštim mestima i mitovima. (Nakon kraćeg razmišljanja.) A šta ako bi, pretpostavimo, onaj drugi samo klimao glavom, ili ako tekst tako zahteva, odmahivao glavom?
KATANDŽIJA: Izvesno vreme može da izgleda uverljivo da doista tako razgovaraju, ali ne možete do beskonačnosti da održite privid.
DŽONIDEPO: Dobro, u redu, neka bude! Međutim, zahtevam da dok jedan govori, da se obaveza ćutanja na drugog odnosi s dvostrukom strogošću. I da ne zaboravite, ne želim govornika nego pozorište. Nema tu potrebe za dubokim uživljavanjem, telesno prisustvo govori samo za sebe. Ovakvoj umetnosti možda baš položaj tela i zatvorski okvir daju smisao. Šta želiš, konflikte?! Oni koji sede na kiblama znaju da cene cvetnu poljanu gde ni govno nije tako smrdljivo, jer duva svež povetarac. Ćelavci sanjaju o tome da im kosa vijori i da im udara o ramena. Na ovom mestu upravo oskudica predočava celovitost. A sasvim je suprotna stvar fantaziranje na slobodi, koje je obična kukavička klaustrofobija puna strepnji. I šta je uloga pozorišta, molim lepo? Da razbije strah od užasa zatočenosti? Da znači upravo daske!
KATANDŽIJA: Pa ipak, događa se u određenom vremenu, sa unapred poznatim likovima i suočena sa neumoljivom sudbinom…
DŽONIDEPO: To pripada prošlosti. I novo pozorište i novi zatvor su igra sa beskonačnošću. Zatvoreni prostor kao deo beskonačnosti. Kuća tenora. Glas se podiže sa kible i od njega počinje da rezonira, ne samo zatvor, nego i celo ostrvo, kao i sve što se nalazi oko njega. Zbog toga se nadam da već ponosno pevaju na kiblama? Telo je sredstvo i naš instrument…
KATANDŽIJA: Nisam potpuno zadovoljan s postignutim.
DŽONIDEPO: Stavite pacove pod njih, i ako je potrebno, mogu da čačkaju zadnjice. Bitno je samo da posao napreduje. Hoću umetnike! Hoću da predsednik bude ubeđen da stanovnici ostrva nisu politički zatvorenici, čak ni prekršioci zakona, nego najautentičniji sanjari epohe. Da je kontinent slobodnog sveta ono o čemu su stanovnici ostrva sanjarili. Zar ne razumete, na ovom mestu držimo zarobljenom samu stvarnost!
KATANDŽIJA: Vrlo je moguće da i mitove takođe. Ima tu jedan osuđenik koji je pljunuti Hristos nakon skidanja s krsta. Pa ipak, ne znam da li imamo sredstva za sve to?
DŽONIDEPO: Ljudski materijal, mesto koje ne prokišnjava, podršku države i tehničku opremljenost imamo. Šta nam još treba? Hajde, nemojte da gubite vreme! Radite svoj posao kao što dolikuje vaspitnom oficiru novog vremena! Ili ću da telefoniram onom multimedijalnom reditelju.