Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
11. besmislica u vidu poučne priče koja govori o tome čemu se izlažemo ako izbacimo spasitelja

Na tom istom mestu. U pozadini i tokom kraćeg dijaloga ide muzički uložak baziran na motivu 02. U prednjem planu razgovaraju dvojica stražara.

REŠETKOV MLAĐI: Reci mi, šta da uradimo sa ovim nesrećnikom? Ne može da nam ostane za vratom.

REŠETKOV: Zašto? Ima ovde dosta mesta. A osim toga, ako čeljad nije besna… Zbog predsednikove velike vizite?

REŠETKOV MLAĐI: Naravno. Dolazi i general. Politička elita. Sutra će da stignu brodom. A mi se ovde vrtimo kao u procesiju sa jednim mesijom. Bilo bi dobro da nestane. Ali kako?

REŠETKOV: Prepustimo to sudu lopova, mnogo toga se već dogodilo među ovim zidovima. Bitno je da je varenje u redu. Ishrana bogata biljnim vlaknima, što je ovde malo problematično. Jesi li danas već bio u zahodu?

REŠETKOV MLAĐI:

Uvek mi kažu da sam nervozan,
Al' nek mi neko objasni, otkud ovaj
tribun sa krunom od trnja na glavi,
zašto drugog nije našao da gnjavi?

REŠETKOV:

Izbacimo li ga, za njega će se znati,
sahranimo li ga, postoji bojazan:
već treći dan će iz groba
da se vrati.

REŠETKOV MLAĐI:

A možda će grob da si iskopa,
gde su sveci, jadni i propali,
ako će vaskrsnuti sa njim i ostali,
kakva sam straža onda ja?

REŠETKOV (može i u duetu, što u ovom slučaju nije jednostavno):

Izbacimo li ga, za njega će se znati,
izaći će na videlo šta krije
svemoćna tajna nam služba.
O, božji sine, šta nam uradi.

REŠETKOV MLAĐI mahne PRAVEDNIKU