Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
19. besmislica o unutrašnjem vremenu

Mučionica. Ponavljanje motiva 01. Na hroptanje i kapljanje. Dekonstrukcija br. 3. Odstranjuju se isključivo udovi. Teče puno krvi. Potočić. Pokreće malenu vodenicu. Vodenica proizvodi struju. Dija-projektor čkiljavo projektuje na zid, recimo, prikaz Adamovog stvaranja, ili prizore iz Pasija, itd... 

DR. MOZAK: Računanje unazad, i to čudno računanje unazad. Nema od čega da se odrazi i nema čime da meri sebe. Ne zna se kada je sve to počelo, od kada traje ili na čemu beše napisao prvi broj: možda je samo posegnuo ka dole i iskoristio bilo šta što je dole našao. Zapisivao je garom po uglju i kredom po kreču. A to vreme, to unutrašnje vreme nema mernu jedinicu. Ne zna se odakle je krenulo i koliko je od tada napredovalo, gde se sada nalazi, koliko još ima do tog jutra za tri dana, kada budu stigli oslobodioca. Ukoliko se nešto ne dogodi u međuvremenu. Zbog toga je ova igra beskonačna.

GLAS CRNOG: Pišta…

DR. MOZAK: A šta bi moglo da bude to, što će predređeni hod stvaranja da zakoči?

DR. MILA OŠTRICA: Na primer, ako se obelodani da nema apelacionog suda, da vrhovni sud ne prihvata to što su ljudi odlučili, ili ako su se anđeli predomislili tokom pada.

DR. MOZAK: Iskoristimo tamu i uzmimo u obzir sve mogućnosti koje mogu da dovedu do toga da se planovi oslobađanja izjalove! Iako fijasko ni ne mora da se dogodi. Tri dana jedino tamo napolju traju sedamdeset i dva časa. Ovde unutra do tada može da prođe nekoliko ljudskih vekova, bore mogu da smežuraju glatku kožu lica poznatog sa fresaka koje će tako postati slično kao kod ljudi koji imaju poremećaj metabolizma, koji pate od disfunkcije bubrega, kojima su istrulila nepca, dok im se zubi lome od korice hleba, koje boli glava i vid im je oslabio, a promrzla kičma je počela da im se okoštava.

ŽANA ŽILET: Nije isključeno da si umro, da si doista umro još tada, kada su te osudili. Ipak, na tvoju nesreću, osećaš i preživljavaš sve, telo se iz manjih smrti vraća u sitne živote i nosi na sebi sve belege prethodnih agonija. Ne može da se sazna koliko je u čoveku starih ćelija, u kom trenutku nadvladaju ožiljci, kontuzije, kraste, šavovi, gaza, sprave za mučenje zalomljene u telu, i trnje sa trnove krune.

DR. MILA OŠTRICA: Zar čovek može toliko da se promeni?