Ištvan Besedeš: Sardinija ili Facies hippocratica – Magični nihilizam
21. besmislica koja vodi do dalekog zvuka harmonike

Na tom istom mestu. Otvaraju se vrata. Dva REŠETKOVA ulaze kroz njih. Motiv 01. Zvuk harmonike.

REŠETKOV MLAĐI: I?

REŠETKOV: I?

PRAVEDNIK: Tvrdi da je on Lajoš. Lajoš Olajoš, kormilar predsedničkog ledolomca.

NEPOZNATI: To je sasvim sigurno tako.

REŠETKOV MLAĐI: No, stvarno!

REŠETKOV: No, stvarno!

PRAVEDNIK: I još tvrdi da se gadno napio u luci, i da mu je kao i uvek u takvim prilikama ponovo pala vilica, i da je onda krenuo u daleki svet.

NEPOZNATI: Tačno tako, a u takvim prilikama više ne gospodarim samim sobom.

REŠETKOV: Znam da tumačenja u suštini nemaju nikakav smisao…

REŠETKOV MLAĐI: …ipak: kako objašnjavate da ste dospeli na ovo mesto, kada na ostrvu nema ni jedne krčme, štaviše, nema ni čestite luke?

NEPOZNATI: Nikako. Pojma nemam šta postoji na ovom ostrvu. Nisam ni razmišljao o tome. Stigao sam do pristaništa, a parobroda već nije bilo na vidiku. Stajao sam na dokovima, crna kragna kaputa bila je sva ispovraćana, a budući da se more u međuvremenu zamrzlo, među stubovima su se klizali mladići i devojke u beloj odeći. Pomislio sam tad, ili sam mogao da pomislim, da će led ionako da zarobi brod i da ću da krenem peške u pravcu zvuka harmonike koji se čuo sa broda.

REŠETKOV: Znam da je pitanje samo naizgled pouzdan vodič na putu, ali…

REŠETKOV MLAĐI: A ko je bio za kormilom umesto vas?

NEPOZNATI: O tome nemam pojma.

REŠETKOV: I moram još jedno pitanje da vam postavim, da ne dođe negde do preterane radoznalosti…

REŠETKOV MLAĐI: Znate da pevate?

NEPOZNATI: Tenor sam.