Robert G. Tilly
Stari, dobri nepoznati prostor

"Đubre volimo, u đubretu smo,
Od časti bežimo i čast od nas beži,
U burdelju ovom, gde prebivamo."
Francois Villon

ka Ka

ramljac, odbija da od

raste-visoka je i vitka

i mladolika i zbilja

deluje kao gimnazijalka:

možda je to stoga što voli mlade momke,

ili što joj više nisam ljubavnik -

no, od svega toga (što je nebitno),

važnije je to, što sam s njenim bivšim mužem,

takođe pravnikom, Zgruškom Vrlinčićem,

tužnim i ciničnim jevrejinom divne

srebrne brade i prefinjenih nogu

nalik pomalo umornom Basteru Kitonu,

ostao u vrlo solidnim odnosima -

pošto više nemam prijatelja (sem svoje bivše

supruge) - on bi valjda bio najbliži tom

pojmu

II

a onda

sam krenuo da se RAZILAZIM (SE)

sa sva

čijim neukusom & dosegao ono što bi zen-

monasi nazvali "satori"

(- jem): sve

je je

dan dan

sve

je sve

je

je

d

n

o

.

.

.

(beauti pauperes spiritu &&

stinu vam vel

iku vel

im, nakote Barabin, što Jehovin unuk JESTE: ka

da umreš, mrtav si-i to ti je to

...amin (=HAUG).

III

moj se problem u biti sastoji u tome što

nemam nikakvih problema: moj je život jedno žitije

ortodoxnog nevernika i konformiste: kao pire

koji uvek u sebi ima i pokoju grudvicu

ili kao višnjevača - prava stvar dođe tek na kraju

, jer kako god sekao to jaraće meso, ono uvek o

staje je

beno jareće meso, i što je koz& j& s&r

star

&j&

, više vredi, a zec stalno skakuće i ne stiže nigde -sem,

ako imate sreću, u-vaš tanjir, nag i prepečen & tako je

traganje za smislom ovog (ovde) raskrečenog žitija

ograničeno kao & on sam, što je jedan aksiom

matematičke logike, ali i gnoseologije

, kao i teorije sa

znanja: potraga za nečim, uslovljena je ciljem potrage, a

konotacija pojma - samim pojmom - puštam sve

(vetar, golubove) na miru, puštam, uzgred i brk

ove (-ove)-ta svi ih puštaju, otvarajući trusrove, picerije,

a ja ni šlic ne mogu otvoriti...

puštam, velim vam, sve na miru, jer

morao bih kurjak biti (lasno li je biti grabljiv

ica) s dva lica, morao bih kurjak biti, da -morao bih kur(ato, eto)

JAK_BITI (TI

lly), da štenad ni

je tako mila i krasna

IV

najteže je ne umreti

dok zalazi

sunce u smiraj

(u) dana: dana

(s), kad

sve

je je

dan dan - naj

teže je ne izdahnuti

kada izdiše dan

V

toliko nas je (u meni) što badavadžišemo vasceli dan:

stotine zgradurina, kao ptice rugalice, izlepršaće mi iz

vidokruga podno kapaka i među dva uveta -

sa sve rupom u cipeli čamim na uglu

i, smatrajući da se poplave po mađarskoj i pomor tajlandskih

budista tek zgodna misaona razbibriga, popodnevna šala,

burlam po kontejneru tražeći kakav dobrostojeći, polu

erektrični čiklić;

i dve hiljade momčića jure po ulici, udrvenjeni i bremeniti

niti

ma teskobe i prazno

vanja prazno

verja: čekamo na sveto povečerje, iščekujući božić

made in japan,

istesan(i)u tajvanu i

katapultirani pred fabrikom mašte od maštovitog upravnika,

gospodina Nudle, šefa tvornice kineskih makarona i

imam problema sa sa

mopouzdanjem, dok čučim u uglu katmandua, pred vratima

dveri od zelenih zveri oniričnog parka: eh, lasno li je kurati

kurjak biti i strašiti device na obali od mesečevog žada - samo

da kučići nisu tako smrtno dragi...