XXI

 

ništa na ovom ili onom svetu nije ravno

velikim da

MAMA, MAMA:

transcendentne noći u hladnim vozovima

koji samo odlaze ali nikada ne stižu tamo kuda bih ja da stignem

i zapevam litaniju na latinskom za sve gubitnike

mog profila, izgubljene duše dana i veka,

muškarac preženstven za mačizam pobednika,

odmetnik od sebe i svoje sudbine, vagabund

i ratnik iz udobne postelje majke, žene i

bake-ljubavnice, večiti dečak čiji mentalni

sklop sa

drži sve inkarnacije maskulina, od žestoke

i revolucionarno prevratničko-buntovničke, do patetično

nostalgične (do banalnog bola i bizarne dimenzije

klovna pod posmrtnom

maskom uneređenog vampira, ili Izbavitelja sveta koji je utekao

s radno-ratnog zadatka na krstu)

 

XXII

 

zalud

nisu

sviz

vuci

ionige

neracijskih

te

rorista (WE_LOVE_YOU, RORY!)

kleptomana (CLAPTON_IS_GOD!)

ionipodzemn

&, &

100

ga nudim rešenje: meditacije u slikama -

izjutra, sunce s modricom pod oteklim okom

mrmlja rekvijem:

PRIJEM

 

XXIII

 

ne umiremi se bučno i pompezno: oprez

no-RADIJE ŽIVIM

krišom i ćutke... u tiho predvečerje ću nestati kao što se

volland pojavljuje iz letnje jare moskve

ili negde u podnožju spomenika svetom florijan

u u

szabad

KI_(felé), mariatheresiopolisu, anabaptist

gradu-kako vam drago, isčeznuti nad palićkim vodama

živeti potom u srednjeevropskim brdima među vinovom lozom

... živeti tek za tren

kada plavu i osenčenu kosu (osenčanog ti lica)

 

XXIV

 

ne iščekujući nikoga i ne očekujući ništa ni od čega

ili od koga-blažen sam, jer se ne razo

čaravam-istina je, isto se tako ni ne o

čaravam, ali, zaboga, ja ne jedem ni hleb, ni puter, ni med,

i kriška mi ne pada na na

mazanu stranu ljubeći tlo-time sudbinu ne nad

mudrujem, ali boga-da:

ali-

to i nije neki naročiti kunst

 

XXV

 

... toliko sam puta poražen, da sam iz poraza

u poraz sigurnim koracima sve bez nogu uleteo

u slavu večitog

pob

BEDNIKa-

nije ne

razumno samo ZBILJA ne

razumno, već je često ne

razumno i ono što se predstavlja

i pret

postavlja kao

razumno

-ISTINSKA_PRETNJA je stalni dijalog

sa sa

m(otn)im sobom i unutrašnji monolog-jednako

uništavajuće kao višak vremena: sloboda...