XXXI

 

&dem, tako, obalom i šetam, i ne

srećnim mi sledom okolnosti pada kokosov orah na teme-

koja se raspukne na dve polovine (NA_ŠTA_BI_SE IMALO RASPUĆI?

NA_DVE_OSMINE?SEDAM POLOVINA?DAKAKO_DA_SE_RASPOLUTILO_NA DVE_POLOVINE, VRAG_GA_ODNEO!)

& tada obalom naiđeš ti, i

zapevajući refren nekog šlagera (JEDNOG ĆU TI DANA NEDOSTAJATI, ŠEĆERU...), ugledaš dve polovine, i prepoznaš ih, i pokupiš

ih, prosto ih podigneš s žala, te dreknuvši ljutito

na njih: "Dosta već s tim, zaboga!"...&td.

a a

ko("AKO")bi ih rastuženo podigla, i slomljenog srca se

rasplakala nad mojim raspolućenim temenom, e, to

bi se već moglo nazvati poezijom, od koje vas hvata muka-

kao i od svake po-

etike, uostalom,

& &

z

nova

(& &

znova) kiša

mi dokazuje kako i koliko sam

krt &

r

o

v(O)

& t, a kapi me njene obilaze

& &

zbegavaju, kao izbeglice iz k

RAJA-živeo samo u slovačkoj tada, a ti

u ugarskoj, te je bilo logično, da se,

onako nespoznatni-sretnemo: ja, psihodelični jarac, i ti,

kurva s očima netom ustreljene, pa od strane lovca i

kerova silovane košute-i ta naša mantra koju smo ponavl

JA

li do u beskraj dana: "život je poklon

je

ni konj..."

 

XXXII

 

po&mat& vreme van svih (pro)pozicija & dimenzija je vrlo po

etičan manevar &nf&ltr&ranja emotivnosti u nešto što je

neemotivno per se. no, ne volim, i pored svega, uobičajeni sled

stvar

& & &

mena, mena

meseca

,što se odnosi na uobičajene parcijalnsoti u nizovima, uopšte

no:adam, abraham, isak, izrael, josip, mojsie, jovan krstitelj...

znate, zapadnjak je od

uvek glup i naivan, a u jabuci s drveta spozna

je je

LOGIKA

i tu-je adamovo, i prokletstvo svih potomaka, i

jedini razlog što čovek više nikada neće biti

bog (izvinite, rozenkrojceri, ali neće, vaistinu vam

v

e

l

i

m)-zašto ne naći

Te, koja me nikada nisi čula, a da nisi imala želju, da mi ipak,

veruješ, i zašto me ne i

MATI, MATI

kao žezlo vladarsko, a od toga ne

MATI

baš ni

kakve koris

TI?ne moram biti pitagorejac u pitomoj gori a d

a

b

& &

ole osiono i odlučno stajao &

zastava

kakosene

MORA_ŽIVETI

ali MORA

ju oplođavati i oplovljavati

MORA

s nužnom izvesnošću

u

lice

koja ti se ceri

u

lice-a u zamku, u škotskoj, sešćemo, srešćemo

se s gospodinom maštom, i-o svemu se lepo dogovoriti-

per aspera ad nauseam i per cactus ad lib,

et per aspera ad cactus et ab ovo ad nauseam:

...ne možeš krotiti

žitije, jer je to stečena, koliko i u

rođena mana

(nalik mani

s nebesa-izaziva dijabetes)... dolazak su ista

pojava suprotnih strana ogledala-jedno ok(r)uženje zameniće

drugim, i nikada te, putniče, zbog toga neću sažaljeva

TI:TI

znaš da je to tek 100

ga, što ne znam treba li da činim te, ili

da ti zavidim-nisam se dovoljno dugo umeo zaust(av)iti-no,

briga nije u tome: ništa mi nije teško, jer ću sve, sve

sno, u

činiti pre

kasno

 

XXXIII

 

ne koristiš

libelu

bojusli

kećeti

delovatiprl

javoi

uput

išlise

neznanokuda

tadajemindegy

kakoćeš

ikudast

ići: mukteb,

podriguje slatkovodni v

al

 

XXXIV

 

Stvari će otići dođavola tek u mladosti. Uprskah kao starac

već, a što bejah mlađi(no juče), sve će postajati gore - 24. juna,

1959. je situacija dosegla katastrofalne razmere: rođen sam sam

opregorno, i na

stavljam, i velim kao kas

nije ni pas

nije

u nedoumici da imam(o) sasvim drugu sliku (privida): užas

nije je, užas

no, da užasnije teško da može biti. A šta će biti s nama,

što proroci smo tek u sopstvenom k

Raju?Zalud je takvome naređivati:TALITA,KUMI! Taj kuka, kao

coltrane što sanja pradedu: KULU SE_MAMA, KULU_SE_MAMA!... i

razbije ogledalo, i ne postade ni manje ni više no što

JESTE: NEMA

ga. Kada umreš, mrtav si, i to je to-ponoć je, a SVE

JE JE

DAN DAN

der kleine leutnant des lieben gottes-entelehijskoj

paraboli s pus

tog ostrva gde paradigmično jestaju marcus garvey,

premudri solomon(ili david)i kakav pravoverni hriš

ćanin, nedo

staju, u najmanju ruku još: brahmanin-mudrac, indijanski

šaman, i nesmešni taoista-tada se ne bi pio protestanski

martini, niti misno vino, čak ni nektar-pio bi se rukovet

bistre vode s izvora prvotno smišljenog scenarija

stvaranja, života i post(oj)anja-sada izvolite pa

pristupite formiranju eshatološkog sistema

 

XXXV

 

...arma

ture kurčeve

zijaju u nebesa

zazivajući boga svoga-

& &

&maš nj

EGA

&l&

&maš društvo-tertivm non datvr...trud je prvi

korak ka neuspehu (SIC TRANSIT, GLORIA MUNDI)

i sada hajdemo tamo gde nam je sve znano-

tamo gde je verovat

nije da će mladi i zdravi&

promućurni naslednik prestola

dobiti decu sa svojom ženom,

nego se roditi od device i hoda

ti po vodi, te se neprestano

dizati iz mrtvih, ili tu

cirkusariju priređivati drugima

(svom šogoru, recimo) -

idemo u stari, dobri, nepoznati prostor: nostres

dames adorées dans l'heure fleurie

dissondent les ombres

ténébrenses du temps... i to je činjenica, mada

je to, opet, najbesmisleniji pojam mog života, ali

što, opet ne umanjuje značaj "činjenice", da izvesna

dama

koja se odaziva na ime

(naime)

:

Neven

 

Palić, decembar 1999-

Kelebija, januar 2000.