Katalin Ladik: Travnati kavez

Labud

Trag kočenja u vremenu.
U trščak se stropoštava nebo.
Iz tela istisnut još jedan uzdah.
Rosa se gnezdi ispod krila.
Rastvorilo se i vreme i prostor: kladenac bola.
Ptica pribira zadnje žaoke sjaja,
prinosi žrtvu otvorenih, začuđenih zena
i smežurava se u sopstveno postanje.
Privlačna snaga saterana u tesnac.

Zašto baš ja? Svetlosni hitac.