Katalin Ladik: Travnati kavez

Puž

Zavirujem pod kamen: ništa.
Zavirujem za drvo: ništa.
Ispod kvržica zadihanog mesa
iz bolno osunčanih raspuklina
izrasta, jedna za drugom, vernost navici.
U srebru nam se spajaju lica.
U pahuljama – krljušti.
Zavejana u mraku jecaja.