Ištvan Besedeš: Zlato zemlje Zarđanije

 

Pronalazač

 

Nema nam druge. Kucnuo je čas!

Nek čarobno vozilo vozi nas!

Krenimo put jutra, put večeri neke,

leptirovog krila i žubora reke!

 

Mališa

 

Ne videh nikada ovakav stroj.

Ne zuji, ne brekće, ne stenje,

bezbroj zvončića to je poj!

 

Pronalazač

 

Tako je, dete! Ime joj je Dalidakrene...

 

I kretoše uskim ulicama,

kojima jezde samo smeli,

što se ne boje pustahija.

Mašine mumlaju: stani, čovo!

Viču da ti kolena klecaju.

Bruje i samo jedno teraju:

daj goriva, daj goriva!

 

Pronalazač

 

Ako se dobro sećam, iza ćoška

na ledinu ćemo stići staru,

gde je detinjstvo moje stalo,

Ako se dobro sećam...

 

Ali iza ćoška ulica je nova

prelazila u beskrajni asfalt.

 

Pronalazač

 

Ako se dobro sećam, iza ćoška

u gaj ćemo stići raspevani,

pod grane ive, što nas mami.

Ako se dobro sećam...

 

Ali iza ćoška ponovo beton,

i zelenilu ni traga...

 

Pronalazač

 

Ako se dobro sećam, iza ćoška

čeka nas stara dolina,

čamci i rečno žalo.

Ako se dobro sećam...

 

Ali nevolji nema kraja:

sa ćoškom se ćošak spaja.

 

Pronalazač

 

Možda me sećanje ne služi?

Pa gde je ledina, livada, reka?

Svuda čelična, betonska jeka

koju prekriva ljaga grada.

I reku je zaborav ispio otada.