Ištvan Besedeš
Kormilar svih prašina

Noću oseća mala reka
da Bog terete svoje splavari,
na deregliji sve sam pesak
što na obale se još ne tovari.

Dok vešto kormilom snuje,
ni zbog koga ne zastajkuje,
ne baca pojas za spas,
utopljenika sustiže glas:
Samoubica želi potonuće
i žmuri na svoje plivačko pregnuće
i šampionski soj.

Zato zar splav da stane moj!

Ostaje tvrde ruke.
Redovne su to isporuke,
rokovi njemu ne daju mira,
kormilaru svetskih prašina.

Sa mađarskog prevela D. Ramadanski