Makropolje/Tuvalu 1/5.

Zoltan Siđi
Tisin cvet

na kraju će se i planine obrušiti i sve
što igda beše – amebe, slova, sove – prekriće

četinarske šume postaće pustinje
– hučanje mora stvaranje priziva novo –
 
al’ hajde da mi opstanemo još malo
u ljubavi – Đorđe!
 
– sveta što tone odložimo uzdah potonji –
 
i poput ranjene školjke u stvrdnutom mulju
nek tisin cvet zbog nas biserne perle roni...

Prevela Draginja Ramadanski