Makropolje/Tuvalu 3/4.
Snježana Rončević
Klepsidrom je zapisano

Što je rekom poteklo, rekom je i postalo. U mom vodensećanju,
zatičeš me vremešnu, stasalu na žrtvenom pladnju. Sve je umajčeno.
Rekla bih i ovo: Voda okeanu, zemlja planeti, vatra vulkanu, vazduh vasioni...
Nejaka sam da se tako molim. I kud sa čovekom, u njega ne verujući?
Klepsidrom je zapisano: zanat trgovine vodom i peskom, ljudoliki, niti jedan da douči.
Pretačući svoja lica u moru gladi tek, ili umoren istorijom pogrešnih koraka,
pokoran odlazeći, pred nekim će bogom kleknuti odbrojavajući: zemlja zemlji,
voda vodi … Ko Letu popije, Letom postane. Poneko ima sećanje.
Zaborava nije vredno, a (i) čovečno je, bojati se Skadra na Bojani.