Laslo Kirti
ciganska ljubav

dok si mi dopuštala, ni tebi nisam pričao
o svom ciganskom poreklu. moj deda balog
iz nađdoboša, večiti mangup bi i dan danas
preterao psovkama kuneći nebo, da bog da
bili prokleti. od svega toga jedva
da je upadljivije, da je inače još više sumnjiv zbog
boje kože, crta lica, crnih, divljih očiju
pred glavešinama u selu, i na krajnjem šoru
među sirotinjom. dugo nisam shvatao,
nisam znao šta bih sa toliko impulsa. bilo mi je
sramota zbog njega, moji gestovi rađaju rastojanje,
samoća razumevanje impulsa. snažna privrženos
sudbinskom, žestokom životu, ubrzanom starenju,
gromoglasnoj smrti neizbežna je. nisam uspeo
da izbledim ono što su oduvek tajili i taje od mene,
pa čak i od samih sebe moja majka i njene mlađe
sestre, koje su volele na ciganski način.
(o mrtvima samo s poštovanjem, ono „e”,
– bilo čime da se pokrivaju – )

***

kada sam zaljubljen, roditelji devojaka omrze me
iz svojih domova, spašavali bi svoju kćerku, vrednosti
od mene, od moje beznadežne, nezasite ljubavi.

***

imam trojicu mlađe braće, mrtvo ozbiljan kažem
da su moji, a oni ipak nisu postali cigani,
majka ih nije rodila takvima.
zavidim im zbog toga. plavi su, ili skoro plavi,
plavih očiju, lepi, ono što oni znaju,
bilo bi već lažno da naučim od njih ili
od drugih. moja „mađarska” braća
isteravaju – znaju, kako treba zahtevati,
potčiniti slugama – majčinske instinkte.
slava je biti gospodar. ljubav je služba,
nije suvereno pravo, u ovome su odrasli.
mene je majka još smelada voli. neispravno,
tiraninski i celog (takvog kakav sam bio).

***

majka mi se pretvorila u mađaricu.
ne doživljava više lične gubitke.
od mene je još strahovala, plašila se
da ću raspoznati svetsko znanje,
kao demonsku energiju. verovala je,
da škola donosi konačnu i večnu
udaljenost. da je svaki moj trud, nastojanje,
adaptacija ujedno i otcepljenje od naše
grozničave drevne zajednice za dvoje.
otcepljenje od potpune samopredaje,
samodavanja, svojinskog odnosa, koji će,
verovala je, postati beskonačan.

***

nemoj misliti da nam u grudnom košu samo ista,
jednostavna, racionalna mišićna pumpa diktira krv.
ali ipak, postoji pravilo srca, koje bi moglo
da odvrati svakog od vijuganja surovog uma.
mene je majka počastila svojim rastojanjem.
tako mi je privržena, da mi okreće leđa.
tako me traži, da sme da me odbaci. ako jednom
budem imao dovoljno hrabrosti,
i ne budem zakasnio, posetiću je.

Sa mađarskog prevela: Jolanka Kovač