K21SV

LUDAŠKO JEZERO

UTM:DS00

Foto: Jožef Gergelj

Stanište za smeštaj kolonije: jezero; 102 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 13. i 20. maj; 17. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Jožef Gergelj, Oto Sekereš

Antun Žuljević

Prva pravna zaštita Ludaškog jezera potiče iz 1955. godine, a već je 1958. Ludaškom jezeru dodeljen status strogog prirodnog rezervata. Od 1994. na površini od 387 ha postoji SRP "Ludaško jezero". Ramsarsko područje je od 1977, a IBA od 1989. (593 ha). Na osnovu prvih konkretnih podataka iz sredine pedesetih god. na Ludaškom jezeru se gnezdilo 5 vrsta čaplji, a najbrojnija je bila A. purpurea (100-200) (Marčetić, 1956). Tokom 1960. na lokalitetu Veliki rit se nalazila kolonija A. ralloides (oko 65) i N. nycticorax (oko 35 parova) (Rafajlović, 1962). U 1968. kolonija broji oko 400 parova (A. ralloides, A. purpurea, N. nycticorax) stim da su nestale ranije gnezdarice Ardea cinerea i Egretta garzetta (Mikuska, 1968; Pelle et al., 1977), a slična brojnost ostaje i tokom naredne decenije (Tadić, 1974). U daljem periodu dolazi do blagog pada brojnosti, pa je u 1997. ona iznosi svega oko 150 parova (dve vrste). U 1998. su se gnezdile A. ralloides i A. purpurea, a u 1999. takođe A. purpurea (oko 60) i A. ralloides (15-20).

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K22SV

KAPETANSKI RIT

UTM:DR19

Foto: Jožef Gergelj

Stanište za smeštaj kolonije: ribnjak; 83 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: maj - jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Jožef Gergelj, Čaba Matović,

Kristijan Barna

Kolonija se nalazi na nezaštićenom području, ali u granicama IBA YU02SE (Subotička jezera i pustare), na šaranskom ribnjaku "Kapetanski rit", uz rečicu Kereš i Telečku lesnu zaravan. Ribnjak je izgrađen 1953. na nekadašnjim slatinskim pašnjacima i vlažnim staništima, a njegova sadašnja površina iznosi oko 500 ha. Sredinom pedesetih god. kod Kanjiže je prema Marčetiću (1959) postojala manja kolonija N. nycticorax i E. garzetta, što se najverovatnije odnosi upravo na područje Kapetanskog rita. Ptice se redovno istražuju od početka šezdesetih god. (Gergelj & Šoti, 1990). Kao gnezdarica stalno je bila prisutna A. purpurea, čija se brojnost u periodu 1979-88. procenjuje na svega 6-8 parova. Ostale vrste čaplji su redovno viđane na ribnjaku, ali nisu smatrane za gnezdarice sve do 1988. (ibidem). U 1997. je na gnežđenju zabeleženo oko 20 parova E. alba i 20-30 parova A. purpurea. U 1998. ptice se nisu uspele izgnezditi zbog toga što su ribari zapalili trsku na celoj površini ribnjaka. U 1999. su se obe vrste ponovo uspešno gnezdile na starom mestu, a stanje zabeleženo 17. juna je: E. alba (12-15) i A. purpurea (35-40).

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K23SV

KANJIŽA

UTM:DS20

Stanište za smeštaj kolonije: šuma uz rub reke; 81 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (hrast i bela topola)

Datum rada: 01. jun 1998.

Obrađivač kolonije:

Atila Agošton

Kolonija se nalazi uz reku Tisu, južno od Kanjiže. Gnezda su smeštena na visokom drveću hrastova i belih topola u šumi, u plavnom delu, između reke i nasipa, u blizini mosta Kanjiža - Novi Kneževac. Šuma se nalazi na nezaštićenom području. U zbirci Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Novom Sadu nalaze se jaja A. cinerea sakupljena 1970. kod Kanjiže (Garovnikov, 1989), možda baš u istoj ovoj koloniji. Zanimljivo je da u zbirci postoje i jaja A. ralloides, sa naznakama da su sakupljena takođe kod Kanjiže u junu 1964, ali se verovatno radi o koloniji na obližnjem Kapetanskom ritu. Čista kolonija A. cinerea kod Kanjiže već je duži niz godina stabilna i jedna je od najvećih u Vojvodini. Ptice se uglavnom hrane na obližnjim ribnjacima, kao i uz obale Tise.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K24SV

NOVI KNEŽEVAC

UTM:DR39

Stanište za smeštaj kolonije: ribnjak; 82 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 11. i 14. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Jožef Gergelj, Čaba Matović,

Kristijan Barna

Ovo područje predstavlja depresiju u obliku udice na solonjecu, sa kracima orjentisanim ka severu, istočno od Novog Kneževca, na potezu Širine i Suvarak. Tu je prethodnih decenija formiran šaranski ribnjak. Kolonija se nalazi na nezaštićenom području, u gustom trščaku i rogozu ribnjaka. Prema Dimitrijeviću (1974), tu se u periodu 1969-73. gnezdila A. purpurea. Mešovita kolonija A. purpurea i A. cinerea na ribnjaku postoji već duži niz godina. U 1998. situacija se nije bitnije razlikovala od prethodnih godina, s'tim da se kao nova gnezdarica prvi put pojavila E. alba. U junu 1999. te vrste nije bilo, već su se opet gnezdile samo A. cinerea (5-10) i A. purpurea (30-35). Na ribnjaku je 27. maja 1999. viđeno 2 primerka P. falcinellus.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K25SV

RIBNJAK JAZOVO

UTM:DR38

Foto: Jožef Gergelj

Stanište za smeštaj kolonije: ribnjak; 81 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: širokolisni rogoz 100%

Datum rada: 17. maj i 07. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Jožef Gergelj, Čaba Matović

Robert Kormanjoš

Kolonija se nalazi na nezaštićenom području. Smeštena je u trščaku šaranskog ribnjaka "Jazovo", koji je formiran 1972. uz jugozapadni rub istoimenog naselja. Na ribnjaku su se krajem osamdesetih god. gnezdili N. nycticorax i A. purpurea (Tot & Frank, 1995). Kao malobrojnu gnezdaricu ribnjaka u 1981. Šoti i Šite (1983) navode A. purpurea. U blizini Jazova, kod Ostojićeva, prstenovan je 1968 mladunac N. nycticorax. (Štromar, 1971), što bi moglo ukazivati na starost kolonije na ovom području. Krajem osamdesetih god. je na ribnjaku gnežđenje 40 parova P. leucorodia utvrdio Garovnikov (viva voce). Tokom 1998. kolonija nije bila brojna, no bila je veoma raznovrsna. U 1999. ona se smestila u gusti trščak pored ribnjaka, sa 25-30 parova A. purpurea i 12-15 parova E. alba (nađeno je 9 gnezda), bez prisustva ostalih vrsta koje su se gnezdile u 1998. Razlog za ovo je spaljivanje rogoza u aprilu 1999.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K26SV

BUDŽAK - ADA

UTM:DR27

Stanište za smeštaj kolonije: bara, kanal; 80 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: jun; 28. jul 1998.

Obrađivači kolonije:

Laslo Tot, Zoltan Frank,

Jožef Gergelj

Kolonija se nalazi u izduženoj i krivudavoj depresiji pod nazivom Budžak, koja je po obodu gusto obrasla trskom i ima odlike barskog staništa. Bivši potok Budžak je pregrađen branom i potopljen radi ribolova i navodnjavanja, a voda se u njega od 1996. dopunjava sporednim kanalom. Lokacija kolonije se nalazi na nezaštićenom području. Mešovita kolonija čaplji je na tom području prvi put zabeležena 1996, iako je i ranijih godina vršeno redovno obilaženje terena. Tokom 1996. na gnežđenju su bili prisutni N. nycticorax (40 parova) i A. purpurea. U 1998. je A. purpurea još uvek bila gnezdarica, ali je N. nycticorax nestao. Uzrok je povećanje vodostaja od strane čoveka, zbog čega se trska počela masovno sušiti.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K27SV

MOLSKA ŠUMA

UTM:DR36

Stanište za smeštaj kolonije: šuma; 80 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: drvo 100% (hrast)

Datum rada: 26. april 1998.

Obrađivači kolonije:

Laslo Tot, Zoltan Frank,

Jožef Gergelj

Kolonija se nalazi sa banatske strane Tise u šumi okruženoj starim rukavcem i glavnim tokom reke. Smeštena je u šumi na visokim hrastovima, na području koje nije zvanično zakonom zaštićeno. Krajem pedesetih god. kod Mola je postojala kolonija od 40-60 parova A. cinerea (Marčetić, 1959). Sterbetz & Szlivka (1972) kao gnezdilište velike mešovite kolonije u 1961-62. navode okolinu Mola u šumi (E. garzetta 110-300 parova, N. nycticorax, A. ralloides, A. cinerea, A. purpurea i Ph. pygmeus), uz opasku da su sečom šume nestale sve vrste. Prema L. Totu (viva voce) ta kolonija je postojala do kraja šesdesetih god., a nakon toga je nestala zbog poremećaja vodnog režima u Mrtvoj Tisi izazvanog ojačavanjem glavnog nasipa. Osamdesetih god. ponovo je formirana čista kolonija A. cinerea na topolama u plavnom delu Tise od oko 50-70 parova, koja je od 1989. počela da prelazi u Molsku šumu na mesto nekadašnje kolonije. Sada je to najveća čista kolonija A. cinerea u Srbiji.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K28SV

BELJANSKA BARA

UTM:DR04

Foto: Saša Đurđević

Stanište za smeštaj kolonije: bara, kanal; 81 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 28. maj 1998.

Obrađivački kolonije:

Atila Lukač,

Žolt Lukač

Kolonija se nalazi u dugačkoj i veoma krivudavoj depresiji, povremeno veće širine, koja predstavlja korito nekadašnjeg vodenog toka. Smeštena je između Srbobrana i Radičevića, severno od Velikog bačkog kanala. Priticanjem voda iz okolnih vlažnih staništa, depresija se popunila i gusto obrasla emerznom vegetacijom, posebno trskom. Nalazi se na nezaštićenom području. Do sada nije bilo zvaničnih podataka o prisustvu kolonije čaplji na ovom lokalitetu. Na obližnjoj Krivaji kod Srbobrana postojala je u 1982. kolonija A. purpurea od 25 parova, koju su pratili Lukač i Ternovac (viva voce). To ukazuje da se na Krivaji i Beljanskoj bari već više od dve decenije gnezdi A. purpurea, a da joj se povremeno priključuje i N. nycticorax. U 1998. su u tršćaku Beljanske bare ove dve vrste gradile jednu veoma malu koloniju.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K29SV

BEČEJSKI RIBNJAK

UTM:DR24

Stanište za smeštaj kolonije: ribnjak; 77 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 40%, šaš 60%

Datum rada: 12. i 21. jun 1998.

Obrađivači kolonije:

Ištvan Balog, Jožeg Gergelj,

Laslo Tot, Čaba Matović

Ribnjak je osnovan 1968. na 675 ha (570 ha vodene površine). Nalazi se na nezaštićenom prostoru, ali u okviru IBA YU03SE. Kolonije čaplji su ranije bile brojne na širem području lokaliteta. V. Markov je 1939. kod B. Gradišta prstenovao A. ralloides, a N. nycticorax kod S. Bečeja (Maštrović, 1940). Prema Marčetiću (1955) na Mrtvoj Tisi kod B. Gradišta je 1951. postojala kolonija A. purpurea (50), a u 1953. je bila kolonija N. nycticorax (100), A. ralloides (50) i A. purpurea (40). Sredinom pedesetih god. kod Bečeja je prema Marčetiću (1959) postojala manja kolonija N. nycticorax i E. garzetta. Sakupljana su jaja A. cinerea 1954-67. iz kolonije kod B. Gradišta (Garovnikov, 1989). Rašajski (1982) je sakupio jaja N. nycticorax 1976. kod Novog Bečeja. Prema Lukaču & Lukaču (1995) na ribnjaku su tokom leta 1990-92. bile prisutne: N. nycticorax (max 280 ind.), A. ralloides (42), E. garzetta (140), E. alba (50), A. cinerea (170-300), A. purpurea (brojna), P. leucorodia (1990-1 par, 1992-95 parova), P. falcinellus (max 9 ind.). E. alba se gnezdi na ribnjaku od 1990. (7 parova), ali ih 1998. nije bilo. Tokom 1998-99. kolonija je bila veoma brojna, a podložna je fluktuacijama.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova

K30SV

OKANJ

UTM:DR43

Foto: Šandor Lukač

Stanište za smeštaj kolonije: jezero, bara; 78 mnv

Podloga za smeštaj gnezda: trska 100%

Datum rada: 30. maj 1998.

Obrađivači kolonije:

Šandor Lukač,

Tibor Ternovac

Okanj predstavlja polumesečastu depresiju delimično ispunjenu vodom, sa dužinom akvatorije od oko 4,5 km, širine 500 m, a površine 200 ha. Severni deo je sasvim obrastao trskom, a južni je uglavnom ogoljen, obale su strme a dubina vode relativno velika. U savremenom dobu pod trskom su i severni i južni deo. Područje nije zaštićeno kao rezervat prirode. Kolonija A. purpurea bila je na Okanju poznata još 1960-63, kada su prstenovani mladunci od strane I. Pellea (Štromar, 1965; 1966; Pelle et al., 1977). Lukač je pronašao koloniju A. purpurea sa više od 75 parova u 1963. i oko 50 parova u 1964. Istu vrstu kao gnezdaricu za period 1965-78. navodi i Dimitrijević (1979). Očigledno je kolonija imala kontinuitet u postojanju sve do novijeg doba, ali je za razliku od ranijih godina, baš u 1998, na Okanju formirana mešovita kolonija od 4 vrste, sa značajnim gnezdaricama kao što su P. leucorodia i E. alba.

Sastav kolonije i broj gnezdećih parova