Tatjana Cvejin
Poznavala sam jednog takvog

 

Za pametnog čoveka svaki rat je izgubljen. Lud pošao da nađe ga. Išao je tako dugo i idući umoran zaboravio zašto je pošao i šta izgubljeno traži.

Odmarajući se tako umoran, onoliko gladan i toliko žedan, zaspao je i sanjao da je upecao zlatnu ribicu. Nakon prve ostvarene želje, probudila ga je sirena.

Gde li je tu lud čovek što je natatio namamljenu zlatnu ribicu na prvu želju - zavapila je.

Sa dna jezera koje se zvalo Nebo, treperile su plamteće zvezde:

Što čovek ne sme, mi smemo. Mi znamo gde je lud čovek. Svake noći sa samo nama znanog dna glavu pomalja i svetli. Traži pamet. Za svakog pametnog čoveka. Za svaki izgubljeni rat gubi mesece i godine. Svakoga puta više puta izgubljeno nađe: kosti bez srži, hladnu krv, ugašene oči. Svakoga puta put gubi. Onda Mesec kuje, konje potkiva i rže. Pod njim psi zavijaju i dok ne pukne od vazdušne opasanosti dobijenu snagu da podnese zamor današnjeg dana i sve što se u toku dana dogodi 'Napred' kaže.

'Sad kad nas nema, sad smo opet ljudi'

 

*Svitac već javlja da je jutro blizu,

Njegov hladni sjaj već počinje da bledi.

'O zbogom, zbogom, zbogom! Pamti me!'

(Nestane)

Poznavala sam jednog takvog. Sav takav beše. I danas takav ostade negde, u nekoj zalihi sećanja. Vele de nije za spoljašnju upotrebu. Kažu da se u nekim nesvarljivim i neujednačenim nutrinama zametnuo. Pol mu nisam p(r)overavala, mada, kada se malo bolje i zamislim, kao da mi/se pričinjava između severnog i južnog, između istočnog i zapadnog, nije. Svašta se o njemu govorilo: lice pepeljasto...uspomene ... kombinovani prasak ... po potrebi ... govorahu o organima vlasti vredne za/loženi. U konkretnim arhivskim dosijeima, moguć ni/je... Narednih nekoliko dana.Viri. Čeka. Ah, blah, bla...

I zasadi Gospod Bog vrt u Edenu, na istoku, i onde smesti čoveka koga oblikova. I učini Gospod Bog te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo i drvo života a usred vrta i drvo od znanja dobra i zla. A reka tecaše iz Edena natapajući vrt i odande se deljaše u četiri reke ... I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edenskom da ga radi i da ga čuva. I zapovedi Gospod Bog čoveku govoreći, 'Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu. Ali sa drveta znanja dobra i zla, s njega ne jedi: jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.'

Počinje na preseku poljskih puteva, ide tigonometrijskom tačkom prema jugu, do preseka skreće prema zapadu, preseca železničku prugu, nastavlja istim pravcem do magistralnog puta, ide do jezera i nastavlja istim pravcem do preseka puteva, skreće prema severozapadu do autoputa pod pravim uglom prema severoistoku do kanala idući istim pravcem, produžava zaobilazno sa istočne strane, izlazi na pašnjak, seče asfaltni put i nastavlja istim pravcem nasuprot nasipu gde skreće prema jugoistoku do preseka linija magistralnog puta pored građevinske zone i izlazi prema jugu uz prugu i ide tim putem do početne tačke u kojoj se lomi.

Srna, zec, jazavac, divlji golub, grlica, gugutka, fazan, poljska jarebica, prepelica, čaplja, jastreb, gačci, ronci, vranci, gnjurci, šljuke, štakori, ždralovi ...

Nežan, mudar i hrabar menja razno za zaposlenje, stan za kućne aparate, podučavanje za čitulje, generalnog direktora za pomoć u kući, mali oglas za bicikli, zamrzivač za meso.

Verujem da će biti i boljih vremena. Stalno mislim da izdržati mora.

Kiša koja je padala proteklih dana poplavila je i mnoge magacine. Da bi spasli što se spasti može trgovci su na jednu od glavnih novobeogradskih ulica izneli patike da se suše. Za sada ne znamo da li će pokisle patike prodavati po sniženoj ceni, jer, popravljači čovečanstva nemaju vremena za uspomene. Starih dobrih zanatlija kao da više nigde nema. Došli su neki novi, neki drugi ljudi. Bave se svojim poslovima.Gusti crni oblaci plove ka neznanim i znanim staništima.

*duh Hamletovog oca

**Reka iz Edena, I knjiga Mojsijeva, 2:8-17