Virtuelna Književna kolonija 2002 - Leksikon Šuvaklija

Poziv virtuelne kolonije

"- Mnogo filozofirate - rekao je plavokosi bucmasti tip pored njih i podrignuo.
- Kakva filozofija - rekao je Novak - to je praktično. Ako izgubiš dokumenta, ako izgubiš sve, od krštenice pa nadalje ti ne postojiš. Razumeš? Za vlast, za državu, ti nisi zaslužio ni da umreš. I kad umreš ti si samo N. N. Ali, to sa administracijom nije najgore.

Primakao sam se jer sam htio bolje oslušnuti.

- A šta je najgore? - pitao je Blijedi - Da stvarno postojiš samo na papiru?

- Baš tako. Ako veruješ da ti od papira zavisi život onda kad oni nestanu i ti nestaješ s njima, ili bar deo tebe. Tu te kara sistem, ti veruješ u to, uči te da tako mora da bude, kapiraš?"
Aleksandar Novaković

"Nije lako, prijatelju, ali trudim se. Ne mogu ni opisati koliko sam ti zahvalan. Tvoje pismo mi je povratilo nadu. Miloš Šuvaklija, kažeš. Pokušavam da se saživim sa njim. Hvala ti i za pesmu. Probao sam da pišem. Ne ide. Našeg susreta se, naravno, ne sećam. Ali sam ti poverovao. Za šta bih se drugo i mogao vezati? Pisao si i o mojoj odluci da otputujem u Norvešku. Ne mogu ni da naslutim razlog. Možda zbog neke žene. Zbog love. Ko zna?"
Dragana Mladenović

"Kažeš - izgubio si pamćenje? Vidiš, i meni se to desi ponekad. Da budem precizan, svaki put kada se napijem toliko da izgubim svest. I da mi veruješ, posle mi je potrebno godinu dana da se setim svega što zaboravim za to jedno veče. A to je, brate, mnogo. Zato ja u takvim situacijama postupam po receptu starog doktora Stanislava Lema. Prosto sednem u vremensku mašinu i vratim se u prošlost da sprečim sebe da se napijem."
Aleksandar Šaranac

"Čuvam ovaj trenutak. I nastojim da ga odnegujem. Taman mi je toliko godina koliko je potrebno za raskošno krstarenje kroz meandre sećanja (koje doseže i po nekoliko decenija unazad), ali i da budem posve spokojan glede skladišćenja potonjih uspomena; imam, naime, vremena i prostora i za jedno i za drugo. I ovo ovde i sada nije ništa drugo doli građa za sledeće seanse memorijskih radova."
Đorđe Kuburić: Sećanje na sećanje

"Kažeš - izgubio si pamćenje? Vidiš, i meni se to desi ponekad. Da budem precizan, svaki put kada se napijem toliko da izgubim svest. I da mi veruješ, posle mi je potrebno godinu dana da se setim svega što zaboravim za to jedno veče. A to je, brate, mnogo. Zato ja u takvim situacijama postupam po receptu starog doktora Stanislava Lema. Prosto sednem u vremensku mašinu i vratim se u prošlost da sprečim sebe da se napijem."
Aleksandar Šaranac: Recept Doktora Lema

"Jašim sa smrću za za prsa bolji od ostalih, moja prsa su pćelinjak, uzdignut u etar ja sam čvrst u letnjim haljinama, u plamenom vazduhu u kome zvezde lebde i bogovi stanuju; tamo se molim za Rosemarynu bebu, jer Lunja je Maza u avgustu i to je jedan od 50 načina, hitri umokac S.O.S. (salsa) da kažem VOLIM TE, ali živet s gepardom jelovnik je za trudnicu, a zagonetka zvana ukus ožiljaka nacrtana je ribom zvana Wanda u epskoj ratnoj drami Beatiful garbage Come On Pilgrim Broken Face; unplugged Ocean Spray melodija linija je susreta sa Šuvaklijom - čitankom tekstualnog striptiza, koja je fragmentarni kolaž pogrešnih."
Zvonko Sarić: Vrata su otvorena, uđite

"Tražeći odgovor uzalud sam Šuvakliju pokušao naći među drugim riječima. Primjerice u Anićevu rječniku mjesto bi mu bilo između riječi šutnja ž 1. stanje kad se šuti, kad se ne govori (duboka ~) 2. smišljeno ustezanje od izricanja mišljenja, nijemi otpor, ignorancija, prešućivanje (taj roman je dočekala ~) i riječi šuvar m 1. pluto ribarske mreže 2. pluteni čep, na strani 1172. Šuvaklija je između riječi šutnja i šuvar, ali je ostao nenapisan. Šuvakliju, međutim, bilježe mađarski i njemački rječnici."
Milovan Miković: Šuvaklija je između šutnje i šuvara

"Jednom sam bio u prilici da potražim izgubljenu stvar. Beše to sasvim običan crni kišobran. Na željezničkoj stanici u koju je nešto ranije pristigao moj voz, uputili su me u izvesnu prostoriju u kojoj su se čuvale izgubljene stvari. Pitali su me kada se to desilo i kakav je kišobran. Sasvim običan, pre dva meseca sam primetio nestanak, rekoh.
Zašto ga tek sada tražite, pitao je službenik upadljivo nezdrave boje lica. Zakljušio sam da previše boravi u zatvorenom prostoru. Pa valjda zato što upravo pada kiša! Nije mi ništa rekao, već pokazao rukom da pođem za njim. Išli smo dugim hodnikom i na samom kraju ušli u sobu ustajalog vazduha. Našao sam se u ogromnoj prostoriji zakrčenoj raznoraznim stvarima. "
Ljiljana Jokić Kaspar: Neozbiljnost ljudskog roda

"Infarkt? Šlag? Trovanje? Ubojstvo? Ne, nije bilo uočljivih tragova nasilja. Čovjek pronađen u parku, iza jednog povećeg žbuna, sjedio je na zemlji, na Subotičkim novinama od prije deset godina, naslonjen na stablo. (Pročitat ćeš pažljivo taj broj novine od prve do posljednje stranice! Možda je u njima skriven dio odgovora, u nekom na prvi pogled nevažnom tekstu.). Na koljenima mu je bila torba u kakvoj službenici nose sendvič i hrpa nedovršenih spisa, bez većeg značaja. U zgrčenoj lijevoj šaci dvije gusto i sitno ispisana stranice istrgnute iz pisanke A-4 formata, a u desnoj šaci prelomljena kemijska pisaljka. U džepovima ni jedne isprave, tek nešto zgužvanog papirnog novca. Otisci prstiju neregistrirani, po svemu sudeći nema dosje, do sada nitko nije prijavio nestanak nepoznatog muškarca, srednje visine, mada je prošlo 48 sati od trenutka smrti. Odakle pokrenuti istragu? "
Milovan Miković: Neriješen slučaj nepoznatog Baloga

Poznavala sam jednog takvog. Sav takav beše. I danas takav ostade negde, u nekoj zalihi sećanja. Vele de nije za spoljašnju upotrebu. Kažu da se u nekim nesvarljivim i neujednačenim nutrinama zametnuo. Pol mu nisam p(r)overavala, mada, kada se malo bolje i zamislim, kao da mi/se pričinjava između severnog i južnog, između istočnog i zapadnog, nije. Svašta se o njemu govorilo: lice pepeljasto...uspomene ... kombinovani prasak ... po potrebi ... govorahu o organima vlasti vredne za/loženi. U konkretnim arhivskim dosijeima, moguć ni/je. .Narednih nekoliko dana.Viri. Čeka. Ah, blah, bla...
Tatjana Cvejin: Poznavala sam jednog takvog

"Na raboš je oštricom peroreza urezivao novi dan. Nervozniji je, ruke mu podrhtavaju, sa temena i čela niz koren nosa okapava se znoj; razmišlja o nagnjiloj jabuci u Penelopinim šakama; iako nije rečeno u knjigama, zna da je okrenula glavu u stranu dok pihtijast curak otiče kroz prste, niz nabore toge, potom sporo kao kroz najsitnije sito nestaje u pesku, i zna svakako da nije ostavio ni najmanji trag svoje prisutnosti, čemer izneverenih nadanja, zgusnute patnje, ženske čežnje, nedorečene ljubavi. Ne dešava se prvi put da mu se sasvim živo prikazuju neizdogađane slike tuđih prošlosti, ili su se zbivale baš po njegovim vizijama, samo su se tada činile nejakim, bezvrednim kako bi se načinio napor i pribeležile se u svedočanstvo; sumnjao je da su se iscizelirani nabori duše dali uopšte, čak i pri nepokolebljivoj odlučnosti, trajno pribeležiti, takvi bi zapisi vremenom bledeli a na njihovim mestima posednički se ušuškavale neuobičajeno sjajne beline pamćenja."
Laura Barna: Starinarnica Uzane ulice

"Lice sam muškog pola, srednje visine i prilično nespretan. Nije slučajno što ovo pisamce potpisujem kao što stoji dole. Nemojte pitati šta me je zadesilo - izgubivši pamćenje, ne znam više ni ko sam, ni kako se zovem. Sve što mi je ostalo jeste ceduljica u džepu (da je sako moj - i to je samo pretpostavka). Na njoj je redak proze ili pesme. 'Veća od oblaka samo njena senka je bila. Išla je ispred njega, koji video nije, kud zakorači.' Na osnovu ovoga slutim da sam mogao biti neki književnik. Gospodine uredniče, kolege pisci će valjda znati kakav?! Možda poseduju neki moj predmet ili rukopis i voljni su da mi ga pošalju? Možda su i u svojim dnevnicima napisali par redaka o meni, na osnovu čega bih mogao da sastavim svoju izgubljenu biografiju? Mora da postoji nekoliko zajedničkih uspomena koje, zbog moje iznenadne neuračunljivosti, čuva samo druga strana. Vratite mi ih onda, molim vas, nemojte pustiti da moja tabula ostane rasa!
Verovatno Vaš: Šuvaklija"
Virtuelna Književna kolonija 2002 - Uvod