Zvonko Sarić
Vrata su otvorena, uđite
Jašim sa smrću za za prsa bolji od ostalih, moja prsa su pćelinjak, uzdignut u etar ja sam čvrst u letnjim haljinama, u plamenom vazduhu u kome zvezde lebde i bogovi stanuju; tamo se molim za Rosemarynu bebu, jer Lunja je Maza u avgustu i to je jedan od 50 načina, hitri umokac S.O.S. (salsa) da kažem VOLIM TE, ali živet s gepardom jelovnik je za trudnicu, a zagonetka zvana ukus ožiljaka nacrtana je ribom zvana Wanda u epskoj ratnoj drami Beatiful garbage Come On Pilgrim Broken Face; unplugged Ocean Spray melodija linija je susreta sa Šuvaklijom - čitankom tekstualnog striptiza, koja je fragmentarni kolaž pogrešnih.
Razmisljajući o Šuvakliji, nameće mi se pitanje - da li je samostalnost naših iskaza relativna? Pisati o Šuvakliji? Pokušati da pomoću pamćenja uspostavim vezu sa vlastitom prošlošću, kroz uspostavljanje Šuvaklijine biografije? Hoće li to biti proizvodnja verzije o sebi i drugome? Da li ću uspeti doći do sebe u potrazi za identitetom ili će proizvedena tekstualnost biti tek predstava striptiza od sumraka do svitanja uz svirku sastava Tito & Tarantula?
Pomalo mi ide na živce njegova opsesija da mi tumači kako je prikazivanje našeg "ja" nužno povezano s veštinom izmisljanja sebe kao tekstualnog subjekta. Šuvaklija tvrdi da pisci proizvode verzije o sebi i da je svaka autobiografija utemeljena na u fikciji. Majstorski koristeći književnu građu kao dokazno sredstvo, Šuvaklija se služi citatima da argumentuje ono o čemu govori.U ponedeljak, nakon sto smo pogledali prenos utakmice Mancester Junajted-Midlsbro (1:0 za Mancester), Šuvaklija mi je govorio o intertekstualnom istraživanju autobiografskog diskursa i na mom stolu je ostavio Dnevnik besne domaćice Sju Kofmen i dve knjige Gertrude Stajn: Zajednička autobiografija i Autobiografija Alice B. Torias.
Čitalac će se možda naći pred zagonetkom: da li su Šuvaklija i Sarić jedan čovek? Oboje sa mahnitom upornošću u svojoj poeziji & prozi tretiraju teme kao što sunaučna fantastika, seks, nasilje, moć, snovi i košmari. Majstorstvo pisanje zahteva stalno održavanje i potvrdjivanje, mada oboje tvrdimo da pišemo jednostavno zbog toga, što smo suviše nervozni da krademo, a suviše lenji da radimo. Često zajedno slušamo sastav CRIME AND THE CITY SOLUTION. Moj omiljeni stih iz pesme The Sun Before The Darknes glasi ovako: You put the summer before the darknes. Is this the winter of our fall. Prema sopstvenom priznanju taj stih Šuvaklija nemilice bezbroj puta pevuši svake noći pre spavanja.
Upitajmo se sada kakvi su bili uslovi proizvodnje Šuvaklijinih tekstova? Da li je Šuvaklija težio depersonalizaciji akta tekstualne proizvodnje? Ili je možda težio prirodnosti? Da li je Šuvaklija pokušavao s personalizovanim konstrukcijama? Kakva može biti moja interpretacija njegovih tekstova i prepoznavanja delovanja subjektiviteta pisca? Šuvaklija mi je u usmenoj komunikaciji dao do znanja da je nakon što je pročitao briljantnu analizu Branka Čegeca povodom poezije Milka Valenta, započeo praksu procesa građenja teksta iz samog tekstualnog jezičkog zametka ili kako je to Čegec napisao: nizanjem asocijaivnih valova, koji utvrđuju putanju jezičkog izbora prema konačnoj formi teksta. Za ogledni primer, navodim Šuvaklijinu pesmu Upecane strele
- nemoj da šetaš usamljena u tišini orkestra
- tražeći izgubljeni akord-favorit kćeri snega,
- na trgu ostrva s blagom treperavom od strobo svetla
- 100 decibela je postavilo na noge ponos tanga,
- postoje stvari za koje ti mama i tata
- nikada neće reći da postoje ispod Tihog okeana
- moraćeš da ih potražiš sama naslovom originala,
- uz rominjanje kiše iz tepiha rastu slova
- uroni u protok kurira na motorbiciklu, jer
- muzika je naslikana u dnevniku Gordona Pima;
- kolika je samo veličina rukavice zlobnog oštećenja
- sve dok ne pukne neizgovorivo jedrima na kraju sveta
- i koliko prijatelja ima nova pesma?
- tajnom lobanje koja govori izaberi smeh
- i malo legalne nežnosti s večitim mladoženjom
- iz generacije katodnih cevi i digitalnih kalemljenja
- i igraj dok ti cipele ne ugreje La Strada,
- a zatim ga ostavi da bude sretan Posejdonov vrtlar,
- sa upecanom strelom uoči Dana pobede podji sretna
- i poljubi dečaka sa peščanih brežuljaka
- povedi ga da pronađete blago iz Srebrnog jezera,
- dokument saradnje koji potvrđuje ko upravlja nebesima.
Šuvaklija je do guše upleten u višesmerni dijalog s pesmama rok grupa. Uživa u igri slušanja i zapisuje fragmente koji nastaju tokom njegovog dijaloga s pesmama čiji zvuk pucketa. Mnogi njegovi zapisi su i dan danas kod mene, jer ih nastavlja pisati i dopisivati tokom preslušavanja muzičkih vinilnih albuma iz moje kolekcije. Šuvaklija prvo zapiše poneki stih iz pesme koju sluša, a zatim dodaje svoj. Na primer, grupa SEXA: tamno se filter staklo, dakle, rasipa poput najlepše šajbe black moon risinga i zatim Šuvaklija: sledim li crte, mogu se jedino spustiti u izrecitovane stope bilo kojeg odlaska. Sledi ponovo predložak SEXE: smotali smo, znas li barem to, izvijugali, još dok si odlazila, pištala si kao flauta. Šuvaklija se uključuje: sada, ona, flauta, ulazi, flautno, brzo-brzo nedostaju nam lica iza starinskog TV filtera koji je beskompromisno oponašao plavo nebo, ružičasto "sve" i zelenilo trave. Albume SEXE preslušavali smo ove nedelje, a za sledeću sedmicu planiramo preslušavanje albuma sastava MANIC STREET PREACHERS. O, da! Šuvaklija mi često donosi na stampaču izvučene kopije porno-fotosa koje skida sa njegovih omiljenih adresa: undergroundfetish.com i bdsmgay.com, nakon čega svaki put iznova razgovaramo o Plavetnilu neba Žorža Bataja i vajkamo se zbog toga što je Fasbinder umro 1982. godine, kada je snimanje filma po Batajevom tekstu već bilo najavljeno za oktobar mesec, kao treći Fasbinderov film te 1982. godine. Pored gomile porno-fotosa koje mi donosi, Šuvaklija je otkucao u WORD-u jednu misao Milka Valenta. Nakon što je odštampao tekst, doneo mi je kopiju, insistirajuci da je prikucam na zid pored reprodukcije fotografije Muškarac u poliesterskom odelu Roberta Mepltorpa. Istu reprodukciju Mepeltorpovog fotosa možete videti na koricama knjige Borisa Viana Pljuvat ću na vaše grobove, a evo i kako glasi misao Milka Valenta, koju je Šuvaklija odštampao za mene: Otvoreno priznajem da još nisam odgovorio na pitanje zašto pišem poeziju, pogotovo zašto je pišem profesionalno kad je očito da nimalo nije unosna. No, isto tako nisam objasnio fenomen življenja pa ipak živim, čak živim živahno. Kada je Šuvaklija video Valentove reči postavljene pored Mepltorpovog fotosa, uzviknuo je: - Zabranjeno za državu!
Danas je sreda, 4. 09. 2002. Sa Šuvaklijom idem u Kanjižu, gde su u toku manevri orkestra Ištvana Besedeša. Vrata su otvorena, uđite.