Paralelno sa obnovom naše zemlje, i u našem gradu je došlo do otpočinjanja procesa industrijalizacije. Broj zdravstvenih osiguranika se uvećavao, a shodno tome su sve više i više rasle i potrebe za bolnicom, tj. za stručnim bolničkim službama. Indeks iskorišćenosti kreveta je konstantno iznosio 100 %, a na pojedinim odeljenjima (ginekološkom) i više od toga. To nije značilo samo da su kreveti bili neprekidno zauzeti od 1. januara do 31. decembra, već i to da su oni bili i pretrpani, jer su se vrlo često na jednom krevetu nalazile po dve osobe. Rukovodstvo sreza se u znatnoj meri bavilo rešavanjem bolničkih problema. Tako je doneta odluka o proširenju bolnice, odnosno o izgradnji nove bolnice. Sačinjeni su i planovi. Komisija, koja je u ove svrhe formirana od strane sreza, je usvojila plan o izgradnji jednog modernog blok-paviljona. Predsednik ove komisije je bio sam predsednik sreza, dok su članovi komisije bili stručnjaci - lekari i inženjeri. Prijemni kapacitet ovog novog paviljona trebao je da iznosi 180-200 kreveta, a njegova izgradnja je počela 1954. godine.
Izgradnja je, usled nedostatka finansijskih sredstava, trajala četiri godine, od 1954. do 1959. god. Bilo je razdoblja u kojima je izgradnja u potpunosti mirovala više od godinu dana. Najveće finansijske žrtve je podneo senćanski srez, a materijalni doprinos okončanju radova je dala i Autonomna pokrajina Vojvodina i centrala Zavoda za zdravstveno osiguranje. Uprkos tome, što u finansijskom pogledu izgradnja nije bila dobro pripremljena, novi bolnički blok-paviljon je dovršen u jesen 1958. godine i na najveću radost bolesnika i zdravstvenih radnika svečano otvoren za Dan Republike. (O blok-paviljonu govorimo zbog toga što su se u pomenutoj zgradi našla tri velika odeljenja - internističko, hirurško i ginekološko-akušersko, kao i laboratorija, rendgenološko odeljenje, apoteka, itd.)
Nasuprot tome, što se izgradnja iz finansijskih razloga otegla, ona je, prema mišljenju stručnjaka, veoma uspela i pokazala se veoma jeftinom. Naročito je impozantno bolničko predvorje, kao i mramorna oplata bolničkih hodnika. Zgrada ima dva nivoa. Stepeništa su, uvrštavanjem dva odmorišta, postala tako lako savladiva, da je ugradnja liftova postala potpuno izlišna. U projektovanju nove zgrade je, u svakom pogledu, došla do izražaja savremena tehnika bolničke gradnje. Površina sporednih prostorija (hodnika, skladišta, čajnih kuhinja, trpezarija, sanitarnih prostorija, itd.) nadmašuje ukupnu površinu bolničkih soba. Svetli hodnici, širine tri metra, i konverzaciona predvorja, bude u bolesnicima potpuno domaći osećaj. Kubatura i kvadratura, po osobi, u potpunosti odgovaraju zapadnoevropskim normama. Bolnica ima moderno centralno grejanje i moderni hidrofor, koji snabdeva bolnicu vodom, koja se crpi sa dubine od 90 m.