Marija Ignatjeva
***
Sve štogod postoji
Na stegu sudbine –
U svesti našoj roji
Ambleme, grbove.
Tamo – puke igračke,
Bezazlena zabava,
Ovde – crte i tačke,
Igrokazi ideja.
Izvrnuvši rukavicu,
Naličje otkrivši,
Uočavamo matricu
Začudnu kao mit.
Iluzija duševnih šara
Obuzima smrtni prah,
Izmaštana i nestvarna,
Krasi je muzike dah.
Ako je duša istinska,
I snove napamet zna.
Veruješ li, pronalaziš.
Sijaš li, svetlo si sam.
Za tu uzgrednu opasku
O veri i sjajnoj zvezdi
Dobićemo četvorku
Kada nam smrt dojezdi.
Ipak spasa nam nema.
Čeka nas večita tama
Zbog prećutanih imena
Sina i Oca u nama...