Pal Bender
Nezdrave promene

1

Čestitija polovina mene kvarniju zaklanja.
Da odvrati pažnju posmatrača
izmotava se
i svaki čas vajka.
Ne zanima me previše
šta bih zatekao za nekih sedamdeset

godina ako naumim da navratim:
ovog proleća neka se ostvari bajka!

Uzalud gutam na šake
šarenih pilula: do zadnjeg časa
lošija strana ne ustupa. Uz letimične optužbe
priloženi su i patinirani
dokazi zločina. Moja odbrana
pada – znam: nema mi spasa.

2

i stoga se nasitno sebe odričem.
Ipak bih lagao da kažem
nakon gromkih reči pesnika
kroz zube – da sve je protiv mene.
Samo tišina samo govor samo pesma
samo mrazevi i vrućine
samo mahniti gospodar rata
zbog koga živim kako živim.
Samo gomila i u njoj ja
na ulici posred haustora
u javnom prevozu o jadu zuckam
i ukazujem nada gde je.
U prozi je sve ili-ili
u pesmi se i plače i smeje.

3

Mada su mi nadlanica i čelo
naborani kao ostaci
bureka na kuhinjskom stolu
nisam ja još tako star
da ne znam o čemu govorim – katkada.
Zaista mekotna i zlaćana i gojna
beše zakačena za stub pontona sreća
sa ukočenim nogama put neba.
Pobrkali su me s nekim.
Ali ne mari: bombe ovde padaju
na cirka pedesetpet leta.
Nebitno koliko je sve to cool
naduvena sreća je opet nekakva
uteha u uslovima oskudice.

4

I pored svega nije mi opak soj
nema svežine u usahloj boji: ja
priličim toj slici i pripadam joj
kao bagremaru drač i turgunja.

Biće da i književnost nakon
izvesne – dostojne! – dobi
kao podivljali žbun maline
jače bode a oskudnije rodi.

Koliko sledi za proneveru? Koliko
dobija po glavi plaćeni ubica?
Raskoš. Korota. Večna klackalica.

Nije primetio šta to spiraju
mutne vode mudroga Dunava.
Trabunja. Toroče. Misli da je spašen.

5

Dunave oj Dunave među međama:
Ni vrli pater familijas ni čudovište
odjednom tek najstariji u porodici
i sa očeve i sa majčine strane
nasledstvo su mu sedativi:
život je skoro lep – napisa deda
(Augusta Barackenspital in Budapest)

dok mu po mozgu šetaše komađe
karteča...meni je kreč izmeđ pršljenova
i masnoća u žilama sve lomnija
te je i povest što pišem običnija
nepristrasnost joj nije suđena.
Ako pak u naletu nasilja
sve ovo pretraje – postaće melodrama

6

i baš zanimljiva razbibriga.
Na nebu stvoritelj na krilu dva unučeta
niko se ne laća posluženja. Nejednom
ohladiće se na stolu večera
smlačiće se vino gostinsko
a ja ću čas budan čas usnuo
sanjati neprestance sve ovo
zaboravivši ko je ko.

Ali još ne stigosmo do toga. Do ičega.
Čestitija polovina kvarnijoj će da rastumači
dok revnost joj na licu
šantung svilu bora
perdaši: sad je poput lepog mrtvaca.
Ja sam taman upola tako lep.

7

Loše vidim? Ili su unutar mene
svakojake nezdrave promene
što izobličuju i iskreću svet?
Umesto finala iznova prelid. –
Širim oči u nedoumici.
Zbunjuju me čudni saodnosi
i ne vidim nikakvu povezanost
među pojavama. Nastaje

neki novi svet do koga nije
mi stalo. Oko mene su novi ljudi
čiji jezik tek promuckujem

uzaludne namere uzaludan polet
uzaludnost običnih i neobičnih radosti
ma šta rekao zvuči tako školski.

S mađarskog prevela Draginja Ramadanski